Патријарх александријски и све Африке Теодор II говорио је о својој првој посети Хиосу, деловању Александријске патријаршије у Африци и својој дугогодишњој мисионарској служби на свечаности која је у његову част одржана у организацији Регионалне управе Северног Егеја, у оквиру 5. Фестивала Хиоса.

Како преноси политисхиос.гр, патријарх је рекао да је посета овом острву била његов сан још од детињства.

„Први пут сам на Хиосу и остварује се мој сан из детињства“, рекао је патријарх, захваливши организаторима на позиву и на томе што је део фестивала посвећен Египту и Александријској патријаршији.

Од Александрије до Хиоса

Патријарх Теодор је говорио о Александрији као једном од историјских средишта хришћанства и богословља. Осврнуо се на историју Александријске патријаршије, од њеног оснивања од стране Светог апостола и јеванђелисте Марка до њене данашње мисије широм Африке.

Истакао је да се духовна јурисдикција Патријаршије простире на читав афрички континент, а говорио је и о својим претходницима на апостолском престолу и истакнутим личностима у историји Александријске цркве.

Патријарх је потом говорио о свакодневном раду Цркве у Африци, нагласивши да се њена мисија не ограничава само на проповедање. Црква пружа подршку и људима који се суочавају са глађу, болестима, недостатком образовања и прогонима.

„Паства Африке гладује и жеђа за правдом“

Патријарх Теодор описао је мисионарски рад као непрестано служење свим људима, без обзира на њихово порекло, језик или расу.

Говорио је о помоћи која се пружа сиромашнима, деци без родитељског старања и болеснима, као и о пројектима снабдевања водом, образовању, прихватилиштима за прогоњене и заштити људских права.

„Паства Африке гладује и жеђа за правдом“, рекао је патријарх, сажимајући социјално и хуманитарно деловање Александријске патријаршије.

Током више од 35 година проведених у Африци, патријарх Теодор непосредно се упознао са потребама тамошњих заједница. Истакао је да делатност Патријаршије обухвата школе, образовне установе, фондације, сиротишта, пројекте водоснабдевања, центре социјалне заштите и свакодневну помоћ људима којима је она потребна.

„Желим да останем упамћен у срцима мале деце“

Патријарх Теодор говорио је и о томе по чему би желео да његова служба остане упамћена.

„Драги моји пријатељи, не желим да останем записан у историји као богослов, нити као прослављени или даровити јерарх. Желим да останем упамћен у срцима мале деце коју свакодневно сусрећем“, рекао је.

Нагласио је да вредност црквене службе није у титулама, већ у помагању људима, нарочито онима којима је помоћ најпотребнија.

Везе Хиоса и Александријске патријаршије

Патријарх се осврнуо и на историјске везе Хиоса са Александријском патријаршијом.

Говорио је о Светом апостолу Марку, Светом Исидору, Светој Маркели и братствима Хиошана која су деловала у Африци. Поменуо је и Георгиоса Стравелакиса Халкијаса, пореклом из Кардамиле.

После покоља на Хиосу, Стравелакис је одведен у Тунис, где је добио име Мустафа Хазнадар, а касније је заузимао високе државне положаје.

Према речима патријарха, он није заборавио своје грчко и хришћанско порекло и даровао је земљиште на којем су касније подигнути храм и зграде намењене грчкој заједници.

Патријархов опроштај од Хиоса

Пред крај обраћања, патријарх Теодор говорио је о свом повратку у Африку.

„Децо моја, ускоро ћу се опростити од вас“, рекао је, додајући да ће становници Хиоса памтити да је острво једном посетио „један млади Крићанин, патријарх Теодор“.

„Децо моја, ускоро ћу пребацити торбу преко рамена и поново кренути на пут – пут мисионарске службе“, додао је.

Рекао је да ће по повратку у Африку поново сусрести људе који од њега очекују одговор на једно основно питање:

„Видећу руке и лица окренута према мени, која ме питају: ‘Има ли Бога и за нас?’“

Завршавајући своје обраћање, патријарх Теодор је истакао да је служење ближњима главни одговор на неједнакост и људску патњу.

„Ништа друго не преостаје: загрљај, љубав и нада“, поручио је патријарх.

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"