Уочи почетка индикта, односно нове црквене године, која почиње 1. септембра, васељенски патријарх Вартоломеј упутио је посланицу у којој говори о одговорности за очување животне средине.

Како наводи, „вишеструка савремена еколошка криза јесте криза човекове слободе, његове религије и философије, његовог етоса и културе. Њој претходи ‘рђаво изопачење’ наше слободе, наше одвајање и отуђење од Извора Живота, а затим следи понашање које је погубно за природну средину. Васељенска патријаршија од 1989. године до данас није само указивала на духовне димензије еколошког проблема, већ је отворила и нове путеве и перспективе за његово решавање“.

Посланица васељенског патријарха

Благодаћу Бога, Дародавца свакога добра, данас ступамо у нову црквену годину, поштујући и прослављајући, псалмима, химнама и духовним песмама, на њеном почетку „Дан молитве за заштиту природне средине“.

Вишеструка савремена еколошка криза јесте криза човекове слободе, његове религије и философије, његовог етоса и културе. Њој претходи „рђаво изопачење“ наше слободе, наше одвајање и отуђење од Извора Живота, а затим следи понашање које је погубно за природну средину. Осећамо дубоку благодарност због чињенице да пионирске иницијативе и деловање Васељенске патријаршије, непрекидно од 1989. године до данас, нису само указали на духовне димензије еколошког проблема, већ су отворили и нове путеве и перспективе за његово решавање.

Еколошке конференције, одговарајући међухришћански и међурелигијски дијалози, конкретни предлози Велике Цркве о питањима животне средине, указивање на друштвене димензије и последице еколошке кризе и друге сличне активности представљају снажан предлог за очување животне средине, са нагласком на неодложној потреби за „коперниканским заокретом“ у разумевању идеје напретка и у односу човечанства према природи, као и у начину деловања чинилаца политичког, економског и друштвеног живота, Цркава и религија, науке и технологије, као и у образовању младог нараштаја.

Наставићемо, делом и речју, да истичемо еколошки предлог Свете Велике Христове Цркве, динамику њеног односа према творевини, заснованог на Евхаристији, подвигу и славословљу, увек наглашавајући да је неопходан темељан богословски рад како би се разјаснила аутентична еколошка порука наше православне вере и предања, на добро „веома добре“ творевине.

Уверени смо да ће истицање верских и етичких димензија еколошке претње довести до свести о суштинском значају „еколошке одговорности“. Крајње је време да човек престане да се понаша као да не зна и да се коначно ослободи заблуде да планета Земља може унедоглед да подноси оптерећења и разарања која изазива човек, као и да природа има моћ да се сама од себе обнавља. Етос одговорности за заштиту природне средине мора да се изражава на глобалном, националном, локалном и личном нивоу. Понављамо још једном да је развијање еколошке одговорности „категорички императив“ за човечанство, суочено са највећом претњом са којом је било позвано да се суочи током читавог свог историјског пута.

Сасвим је очигледно да, докле год преовладава антрополошки образац који представља „безумни богаташ“ из Јеванђеља (Лк 12, 17–21), са његовим речима: „Срушићу житнице своје и саградићу веће, и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја“, и: „Душо, имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се“, човечанство подрива сопствену будућност и уништава свој „дом“. „Модерни греси“ човечанства створили су, и настављају да стварају, нове поделе и расколе између човека и природе.

Савремени „човекобог“ истрајава у уништавању Земље, не обазирући се на меру и границе у име геополитичких планова и економских интереса, потрошачког начина живота и задовољавања, у суштини незаситих, потреба, али и, на дубљем нивоу, услед унутрашњих поремећаја у начину живота и систему вредности. Последице глобалне превласти тежње ка манипулисању природом, њеном претварању у средство и њеном искоришћавању биће трагичне за живот на нашој планети.

Све шире прихватање и званично установљавање 1. септембра у хришћанском свету као Дана заштите природне средине данас добија посебан значај као символ и конкретан допринос унапређивању јединства хришћана. С друге стране, прослављање „Творца целокупне творевине“ на почетку индикта у нашем литургијском предању представља драгоцено наслеђе, као позив и подстицај на поштовање творевине, која трпи последице непримереног човековог насртаја на њу.

Најчаснија браћо и најљубљенија чеда,

Поштовање основних стубова еколошке културе може да заустави тенденције које воде уништавању нашег заједничког дома и да отвори „једини еколошки пут“ одрживог развоја. Уопштено говорећи, човечанству је потребна сагласност око једног језгра заједничких темељних вредности, које ће, у свету сукоба и поларизација, служити као компас на путу ка будућности. Осовином овог система вредности сматрамо начело солидарности, као чиниоца заједничке одговорности, дијалога и искрене узајамности, заједно са колективном одговорношћу за заштиту природне средине. Како делатно поштовање светиње људске личности, тако и брига за целовитост творевине представљају, са хришћанског становишта, животне изразе евхаристијског остварења Цркве и човековог призвања да постане „свештеник“ творевине.

У том духу, желећи да нова црквена година буде благословена и плодна добрим и богоугодним делима, призивамо на све вас, молитвама и посредовањем Пресвете Богородице Памакаристе, чију свештену икону побожно чувамо у Свечасном патријаршијском храму и целивамо је „устима, срцем и вољом“, благодат и милост Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, чије пресвето име нека је благословено и прослављено сада и увек и у бесконачне векове. Амин!

Извор, фото: orthodoxianewsagency.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"