Његово Блаженство патријарх румунски Данило упутио је поруку поводом XI конгреса православних богословских факултета Румунске патријаршије, који се одржава од 1. до 4. новембра 2026. године у манастиру Бранковеану – Самбата де Сус, у округу Брашов.

„Поздрављамо организовање XI конгреса богословских факултета Румунске патријаршије у манастиру Бранковеану – Самбата де Сус, задужбини Светог војводе и мученика Константина Бранковеануа, чија породица представља речито сведочанство о томе како светост рађа светост“, поручио је румунски патријарх.

„Изабрана тема, Пастирска брига о хришћанској породици – приоритет православног богословског образовања, истовремено је значајна и актуелна, јер указује на усмеравање богословског истраживања ка пастирској и мисионарској делатности Цркве. Неопходно је, стога, прихватити и афирмисати црквену свест богословља и истакнути повезаност између богословског промишљања и црквеног искуства“, додао је Његово Блаженство.

Текст поруке у целини:

Истинско богословље је наука о спасењу и мисионарска свест Цркве у свету

Конгрес богословских факултета и катедри Румунске патријаршије, организован у оквиру Године посвећене пастирској бризи о хришћанској породици и Године сећања на свете жене из црквеног календара (мироносице, мученице, монахиње, супруге и мајке), представља значајан догађај за православно богословско универзитетско и последипломско образовање у Румунији.

Овај академски скуп, који се одржава од 1. до 4. новембра 2026. године, организује Православни богословски факултет „Свети Андреј Шагуна“ Универзитета „Лучијан Блага“ у Сибињу. Он окупља архијереје, представнике високошколских установа, декане, руководиоце богословских катедри и докторских студија, професоре и духовнике православних богословских факултета из целе земље.

Поздрављамо организовање једанаестог Конгреса богословских факултета Румунске патријаршије у манастиру Бранковеану – Самбата де Сус, задужбини Светог војводе и мученика Константина Бранковеануа, чија породица представља речито сведочанство о томе како светост рађа светост. Изабрана тема, Пастирска брига о хришћанској породици – приоритет православног богословског образовања, истовремено је значајна и актуелна, јер указује на усмеравање богословског истраживања ка пастирској и мисионарској делатности Цркве. Неопходно је прихватити и афирмисати црквену свест богословља и нагласити повезаност између богословског промишљања и црквеног искуства.

Данас богословске школе имају као своје основно призвање образовање служитеља – мисионара Цркве у различитим областима, и то: литургијско-пастирској (свештенослужитељи), образовној (вероучитељи), социјално-добротворној (социјални радници), области црквеног културног наслеђа (иконописци и рестауратори), медијској делатности (новинари) и другим областима.

Црква има мисију да подржава и укрепљује хришћанску породицу, пружајући пастирско руковођење и духовну подршку у свим раздобљима породичног живота: приликом рађања и одгајања деце, припреме младих за брак, хришћанског васпитања деце, превазилажења тешкоћа и јачања веза љубави међу члановима породице. Хришћанска породица није само друштвена заједница, већ и „мала црква“, према речима Светог Јована Златоустог, у којој се православна хришћанска вера живи и преноси на жив и непосредан начин.

Примена богословских знања у различитим ситуацијама свакодневног живота представља доказ способности младих богослова да што тачније препознају стварне потребе хришћанске породице, захтеве наставе веронауке или социјално-добротворне делатности Цркве, као и значај обнове, очувања и управљања румунским сакралним наслеђем. Због тога је академско богословље данас позвано да користи нове и динамичне методе истраживања и изражавања, како би унапредило своју мисију интелектуалног и духовног образовања младих.

Академски захтеви не смеју да потисну црквени етос и мисионарску свест богословског рада који је стављен у службу Цркве. Сваки богослов је позван, пре свега, да буде сведок Бога Логоса, оваплоћеног у историји и духовно причасног у животу брачне породице и црквене породице, које су иконе љубави Пресвете Тројице и благослов за човечанство. Стога су православни богословски факултети позвани да развијају богословље за живот, које извире из светлости Светог писма, житија светих и потреба парохијских и монашких заједница.

Конгрес православних богословских факултета и катедри Румунске патријаршије представља догађај академског и духовног заједништва, који јача свест о богословљу као мисионарском гласу Цркве у породици и школи. Доследним неговањем живе повезаности између православних богословских факултета и живота Цркве, између богословске школе, манастира, парохије и породице, ради јачања мисије Цркве, учвршћује се свест о призвању богословља као науке о спасењу или вечном животу, односно као науке о сједињењу човека са Богом, Творцем и Спаситељем света.

Академско богословље је мисионарско онда када воли живот Цркве и служи му. Само кроз своју црквену димензију ово богословље открива мистагогијски, исцелитељски и просветитељски карактер Светих тајни Цркве, кроз које се смртни човек сједињује са вечно живим Богом. Делатност професора богословља представља служење Цркви Христовој, у континуитету и заједништву са богословљем Светих апостола, Светих отаца и свих богослова који су сјединили интелектуално знање са светошћу живота.

У духовном и мисаоном јединству са светитељима Цркве, Свети свештеноисповедник Димитрије Станилоје истиче: „Богословље жели да позна Бога кроз искуство Његовог спасоносног деловања на људе. Али Га неће познати ако, посредством молитве, не ступи у лични однос љубави са Богом и са вернима. Стога је још више богослов онај који се моли заједно са осталим члановима Цркве. Јер се у њиховој заједничкој љубави према Богу још потпуније открива спасоносно и усавршавајуће дејство Његове љубави. У молитвама Цркве, у њеном богослужењу, дише њен јединствени дух, постаје прозирно њено есхатолошко обзорје, њен циљ савршенства у Христу. Богословље које се храни молитвом и духовним животом Цркве јесте богословље које изражава и продубљује њену духовну мисао и искуство, као и њено освећујуће и служитељско деловање.“[1]

У наставку рада Националног конгреса богословских факултета Румунске патријаршије предвиђено је и заседање Колегијума декана. Тако, поред излагања реферата о актуелним темама, ови академски скупови представљају добру прилику да се поново истакне како присуство Православног богословског факултета у оквиру универзитета пружа могућност за дијалог богословља са другим наукама и за сарадњу Богословског факултета са другим факултетима, ради ширег и свестранијег разумевања националних и међународних околности у којима је Црква позвана да остварује своју пастирску делатност и друштвену мисију.

С друге стране, данас за Богословски факултет постоји и опасност од секуларизације, која се огледа у слабљењу духовног живота професора и студената, уколико литургијски живот Богословског факултета изгуби свој интензитет и редовност, а наставно особље престане да одржава живу везу са литургијским животом парохија и манастира.

Стога је на православном богословском факултету неопходно непрестано чувати и унапређивати како духовни живот тако и научно изучавање, истовремено негујући литургијско братство, колегијалност и академску сарадњу, како би се допринело мисионарском деловању Цркве у породици, школи и савременом друштву.

Честитамо свим учесницима XI конгреса православних богословских факултета Румуније, који је организован са нашим благословом и благонаклоношћу Његовог Високопреосвештенства митрополита ердељског Лаврентија, у манастиру Бранковеану – Самбата де Сус, чувеном средишту духовности и културе румунског православља. Уверени смо да ће овај академски скуп допринети охрабривању професора богословља да прихвате академске захтеве православног богословског образовања, ради неговања колегијалног духа, информисања и припреме студената за живот.

Молимо се Господу Христу, нашем Учитељу и Спаситељу, да свима подари радост достојног служења Цркви и румунском народу, на многа и благословена лета!

† ДАНИЛО
Патријарх Румунске православне цркве

[1] Свети свештеноисповедник Димитрије Станилоје, Православно догматско богословље (Teologia Dogmatică Ortodoxă), том 1, Издавачка кућа „Базилика“, Букурешт, 2018, стр. 10

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: Редакција портала "Живот Цркве"