У уторак, 16. јуна, у Православном културном центру у Варшави завршен је трећи циклус курса црквенословенског језика. Настава је одржавана са благословом Његовог Блаженства митрополита варшавског и све Пољске Саве, а курс је водио игуман Пантелејмон (Карчевски).

Током читаве академске 2025/2026. године, по узору на претходне циклусе, заинтересовани полазници окупљали су се сваког уторка увече у библиотеци Православног културног центра како би изучавали црквенословенски језик. Међу полазницима су били представници различитих генерација. Поред учесника из претходних година, курсу се придружио и велики број нових слушалаца.

У складу са степеном познавања језика, полазници су били распоређени у две групе – почетну и средњу. Током наставе усавршавали су читање и разумевање изабраних богослужбених текстова, молитвених правила и делова богослужења. Анализу текстова игуман Пантелејмон је допуњавао приступачним објашњењима из области граматике и речника црквенословенског језика, као и бројним богословским и језичким занимљивостима. Настава је била бесплатна.

Курс је завршен благодарственим молебаном који је служен у академској капели Свете браће Кирила и Методија при Православном културном центру. Богослужење је служио игуман Пантелејмон, док је за певницом појао хор под управом протођакона Рафаила Дмитрука.

Молебану је присуствовао и протојереј-ставрофор Анатол Шидловски, архијерејски намесник варшавски и старешина Саборног храма Свете равноапостолне Марије Магдалине у Варшави. Он је честитао учесницима на корисно проведеној години у откривању богатства црквенословенског језика и упутио речи захвалности игуману Пантелејмону за труд уложен у наставак овог значајног дела. Том приликом сви полазници добили су на поклон књигу духовних размишљања архиепископа Јеремије.

Полазници курса изразили су дубоку захвалност митрополиту Сави на благослову за одржавање курса, директору Центра Анджеју Левчаку на уступљеном простору, као и игуману Пантелејмону на могућности да се упознају са богатством црквенословенског језика и православне богословске мисли.

Црквенословенски језик настао је у IX веку на основи јужнословенског дијалекта из околине Солуна. Прво писмо за овај језик – глагољицу – створила су света браћа Кирило и Методије, док су њихови ученици касније развили ћирилицу. Од времена словенске мисије свете браће, црквенословенски језик постао је језик богослужења и молитве који је вековима повезивао словенске православне народе.

Захваљујући богатом граматичком систему и синтакси, која је у многим аспектима сродна старогрчком језику, црквенословенски омогућава прецизно изражавање богословских појмова и садржаја.

Овај језик је на посебан начин повезан и са пољским земљама. Наиме, у манастиру Супрасљу вековима је чуван Супрасаљски кодекс, један од најзначајнијих старословенских рукописних споменика, који се налази на Унесковој листи „Памћење света“. Његова хиљадугодишњица обележена је прошле године.

И штампање књига на црквенословенском језику тесно је повезано са Пољском. Прве ћирилске инкунабуле настале су у Кракову 1491. године, у првој ћирилској штампарији на свету, основаној на иницијативу православног племства при двору краља Казимира IV.

Данас је црквенословенски језик и даље жив језик молитве Православне цркве, али и предмет бројних научних истраживања у академским центрима широм света.

Извор, фото: orthodox.pl

Превод са пољског: редакција портала "Живот Цркве"