У Хрватској је у току рехабилитација усташтва и у таквој ситуацији лако може да се деси да ХПЦ коју води рашчињени бугарски свештеник добије од хрватске државе и званично признање, каже директор центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Ко год да је ових дана видео најаву да ће за божићне празнике у Загребу у популарној дворани „Лисински“ наступати православни хор из Бугарске, помислио би како, наизглед, Хрвати примерено пазе на своју православну браћу Србе као мањинску заједницу у овој држави — свако ко не зна да је бугарски хор и божићни концерт уприличила тзв. Хрватска православна црква, коју је основао злогласни Анте Павелић и усташка Независна држава Хрватска за време Другог светског рата.

Рециклирање сна о ХПЦ

Није у питању пажња према православљу или Србима, већ покушај — или боље речено наставак Павелићеве намере — да се Срби из Хрватске одвоје од српске патријаршије и на тај начин прекину сваку везу са матицом Србијом и српством. На челу тзв. ХПЦ налази се рашчињени бугарски свештеник који себе назива архиепископом Александром.

Ово мисли и Саво Штрбац, директор „Веритаса“, који каже да СПЦ не схвата довољно озбиљност онога што се дешава у Хрватској када је реч о овој теми, као и да Хрватска држава, чини се, прећутно прелази преко онога што поменути распоп из Бугарске ради у Хрватској.

„Наравно, не може нико да каже да ли иза његових поступака званично стоји и Хрватска као држава, јер Министарство правосуђа које треба да региструје ту цркву као званичну, и која се сада води само као организација, то још није урадило. С друге стране, зна се да се на Владу Хрватске и на то министарство врши велики притисак да то прихвате јер су, по важећем закону Хрватске, испуњени услови да тзв. ХПЦ буде призната и званично као црква. То се види и из подршке коју ова тзв. црква има од хрватске интелектуалне елите, али и споља, из дијаспоре, посебно из Аустралије,“ објашњава Штрбац.

Али јасно је, каже он, да их неко подржава финансијски — и то добро — за све што раде.

„Не могу рећи са 100 одсто сигурношћу да држава Хрватска то баш жели, јер су и они вероватно свесни да би то довело до озбиљног сукоба са Београдом. Знају да би то било гурање прста у око Београду па им још не треба то, посебно после овог ревизионизма усташтва које се јавља у Хрватској. Оваква потез би био опасан за Србе православце у Хрватској, али и за саму СПЦ,“ каже Штрбац.

То, међутим, не значи, додаје он, да ревизија усташтва и ревизија историје у Хрватској није стварна.

„Све то је врло опасно, иако је досадашња хрватска власт замрзла признање ХПЦ која би преузела и сву имовину СПЦ у Хрватској — а она није мала — ако би је озваничили. Ту имовина није ни најбитнија, колико је битно оно што би се десило са Србима у Хрватској. У суштини, то је све оно што је хтео некада и Анте Павелић. Тако да је у овом тренутку, баш сада када буја та рехабилитација усташтва и када су поново кренули напади на Србе, погодна клима у Хрватској да се та црква региструје. А ако је држава Хрватска региструје, то ће бити опасно,“ сматра он.

Одакле 40.000 православаца

Оно што Штрпца буни јесте чињеница да у Хрватској живи знатан број грађана који се изјашњавају као Хрвати православне вере (по попису 2011. око 17.000, а по попису 2021. процењује се око 40.000). Они, због разних политичких и историјских околности, нису били верски организовани као што је то било за време НДХ, када је постојала ХПЦ с патријархом Гермогеном на челу, која је била призната од Цариградског патријарха и Васељенског сабора православних цркава, а која је престала да постоји поразом НДХ, када су партизани побили цело свештенство са патријархом, пише Спутњик.

И поред свега, каже он, кад је реч о тзв. ХПЦ и њеним промотерима, и даље је енигматично одакле толики број Хрвата међу православцима — у време када је у њиховој матичној држави још присутан процес похрваћења и покатоличавања Срба. Сва је прилика да су у процес „десрбизације” православне вере у Хрватској укључени много јачи играчи од бугарског распопа Александра и поменутих промотера, истиче Штрбац.

Иначе, питање верских заједница у Хрватској уређено је Законом о правном положају верских заједница, у ком се наводи да верска заједница треба да има најмање 500 верника да би била уписана у регистар и мора да постоји најмање пет година.

У Евиденцији верских заједница у Републици Хрватској постоји чак 55 верских заједница, попут хиндуистичке, будистичке, сајентолошке… које смеју деловати на територији те државе, али међу њима нема тзв. ХПЦ. Њен челник, „хрватски архиепископ” Александар, покушава да је региструје као верску заједницу од 2017. године, када је поднео захтев за упис у Евиденцију. Министарству правосуђа и управе требало је две и по године да донесе негативно решење, против ког је тзв. ХПЦ поднела тужбу. Управни суд је одбио тужбу, али је Високи управни суд поништио одлуке и вратио предмет министарству, које је 22. марта 2023. поново донело негативну одлуку.

Извор, фото: Ин4С