ТЕОФИЛ III

Милошћу Божијом, Патријарх Светога града Јерусалима
и све Палестине,
свој пуноћи Цркве, благодат, милост и мир
од Свесветог и Животворног Гроба
Васкрслога Христа.

„Радујте се, народи, и веселите се;
анђео седе на камену гроба;
благовести нам, говорећи:
Христос васкрсе из мртвих,
Спаситељ света,
и испуни све мирисом.“
(Стихира на хвалите, недеља другог гласа)

Заиста, у ову свету, спасоносну и светлозарну ноћ, Црква доживљава и објављује чудесну, надумну тајну светога Васкрсења Христовог.

Јединородни Син и Логос Божији, „Логос који беше у почетку“ (Јн. 1, 1), Онај који се очовечио и „изгледом се нађе као човек“ (Флп. 2, 7), „прохођаше чинећи добро и исцељујући“ (Дап. 10, 38), би распет и добровољно погребен. Синови оних које је спасао запечатише гроб Његов заједно са стражом, мислећи да су избрисали Његов спомен; али се показаше узалудним, јер „Господ разара савете народа и одбацује намере кнезова“ (Пс. 32, 10).

И ад, свепрождирући, беше обманут; јер помисли да је примио смртног човека, а „сусрете Бога“. Иако Христос „распет би по слабости“ (2. Кор. 13, 4) ради нас, ипак, као Живи Логос и истинити Бог, Он победи смрт, разруши вечне окове, васкрсе и „живи силом Божијом“ (2. Кор. 13, 4), избавивши оне који су од давнина били у аду и увевши их у Рај. „Смрт се показа уништеном; засја зора живота.“

Мироносице су прве искусиле Васкрсење, јер су дошле „врло рано ујутру“ на гроб и чуле од анђела: „Не плашите се… Васкрсе; није овде“ (Мк. 16, 6). И сам Васкрсли Господ сусрео их је говорећи: „Радујте се“ (Мт. 28, 9). Такође се јавио апостолима, говорећи: „Мир вам“, показујући им ране од клинова и дунувши на њих Духа Светога (Јн. 20, 19–28). Јављао им се „многим поузданим доказима“ (Дап. 1, 3) све до четрдесетог дана по Васкрсењу, када се узнесе и облак га узе, те се вазнесе на небо и седе с десне стране Оца (Дап. 1, 9). Седење Христово с десне стране Оца представља и Његову славу и славу човечанства, јер је људска природа, коју је примио, уздигнута на небеса.

Према речима Светог апостола Павла, „Христос васкрсе из мртвих“ (1. Кор. 15, 20), те догађај Васкрсења није само сећање на нешто што припада прошлости, него постоји као жива и делатна стварност, утемељена у тајинској сили Крста: „јер је реч о Крсту… сила Божија“ (1. Кор. 1, 18). У жртви Крста и победи Васкрсења, Христос је укинуо власт смрти и даровао човеку могућност новог живота, „да и ми ходимо у новом животу“ (Рим. 6, 4). Свети Кирило Александријски учи да је кроз Васкрсење људска природа обновљена и обучена у нетрулежност, јер је животворни Логос победио трулеж и учинио нас причасницима божанског живота.

Са славног престола Свете Тројице, Христос је послао Духа Светога и основао Цркву, која наставља Његово дело спасења, супротстављајући се силама зла и објављујући мир и правду онима који су далеко и онима који су близу.

Црква јерусалимска, заједно са својим благочестивим стадом, представља непролазно и живо сведочанство тајне Васкрсења, односно испуњења Божанског домостроја. Она непрестано слуша заповест Господњу: „И ево, ја сам с вама у све дане“ (Мт. 28, 20), не као сећање на неку прошлу стварност, већ као живо и делатно присуство које превазилази времена и раздобља, људске границе и законе природе. Јер Христос, како сведочи Свети Јован Дамаскин, у Својој божанској ипостаси сјединио је и уздигао природу коју је примио од пречисте крви Приснодјеве Марије. То значи да Васкрсење Христово представља сигурни залог вечног живота (уп. 1. Кор. 15, 20–22), односно Царства Божијег, у коме „смрт више нема власти“ (Рим. 6, 9), већ живот царује у векове.

Слушајући и речи Господње: „Не бој се, мало стадо“ (Лк. 12, 32), она позива своје верне у читавој својој јурисдикцији у Израелу, Палестини, Јордану и Катару да остану у својој отаџбини, у Светој Земљи, како би се испуниле речи Светог Јована Дамаскина: „Подигни очи своје унаоколо, Јерусалиме, и види; јер ево, деца твоја долазе к теби, блистајући божанском светлошћу као светила, са запада и севера, са мора и истока, певајући Христу који је васкрсао у векове.“

У Светом граду Јерусалиму, ПАСХА 2026.

Са очинским молитвама и патријарашким благословом,
усрдни молитвеник Господу,

ТЕОФИЛ III
Патријарх јерусалимски

Извор, фото: Јерусалимска патријаршија

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"