Протојереј-ставрофор Милош Весин: Говорити о вери, значи пре свега живети веру.

Прослава празника Светог великомученика Пантелејмона, и ове године, протекла је у знаку велике молитвене свечаности, која је окупила мештане ваздушне бање и бројне госте из различитих крајева Србије. Литургијско сабрање је предводио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и умировљених протојереја- ставрофора Милоша Весина (Нови Сад), Стојадина Павловића (Ваљево) и Слободана Марковића (Косјерић), као и појање Хора полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске под управом протојереја Бранка Чолића

„Можда нам Бог није дао одговор на свако наше питање, али нам је дао нешто много вредније- Сина Свог Јединородног, Који је могао више да задовољи људску знатижељу“, одговорио је својевремено сорбонски професор Павле Евдокимов својим студентима на то зашто нам Бог није дао одговор на свако наше питање. Управо овим расуђивањем чувеног руског теолога из прошлог века протојереј-ставрофор Милош Весин из Новог Сада увео је сабране у тумачење данашње јеванђељске приче (Мт 17, 14-23) о човеку који болесног сина (месечара) најпре доводи пред Христове апостоле, који нису могли да га излече, те потом Господу Самом, Који ученицима упућује прекор за неверје, што не приличи свемогућем Богу, али не смемо заборавити да Бог увек делује педагошки, указао је протојереј Милош Весин на смисао неочекиване реакције Спаситеља. Наиме, управо у том тренутку Господ даје одговор њима, али и свима нама, а он гласи: “Овај род (зли) не може се другачије изагнати, осим молитвом и постом“. Дакле, једном за сва времена Бог је „зацементирао“ значај и истакао важност молитве и поста као два крила без којих човек не може да „лети“ кроз време и простор и задобије вечност. Ту заповест, истакао је проповедник, извршили су најдоследније они који су извршили од Господа дату заповест о љубави, коју бележи Свети јеванђелист Јован (Јн 13, 34), а која до данашњих дана одјекује у хришћанском свету.

Сви који живимо у овом свету желели смо да нас околина прихвата, воли… Не сведочи ли о томе свеприсутна трка за све већим бројем „лајкова“? Свако се труди данас на друштвеним мрежама. Колико год да је то са једне стране патолошка пројава, са друге стране је израз исконске човекове потребе да га неко воли. Међутим, не каже узалуд Свети старац Порфирије Кавсокаливит:“Брига савремених хришћана не би требало да буде око тога колико људи нас воли, него колико ми волимо друге људе“. Та љубав није заснована ни на симпатијама, ни на складним односима нечјег лица и тела, него је утемељена у заповести Христовој да љубимо једни друге- објаснио је прота Весин на примеру савременог дигиталног феномена потребу људског бића у свим временима да у љубави пребива са људима, а за чије је остварење Господ Христос дао заповест преко Својих ученика. 

Христове речи упозорења „да нас свет неће љубити, јер нас је Он изабрао“, корен су недоумице људи данашњег времена. Наиме, мишљења је протојереј- ставрофор Милош Весин, ми бисмо хтели да будемо и Христови, али и од света. Најдоследније пример љубави и тога где заправо хришћанин припада су показали мученици, међу којима је и данас прослављани Свети Пантелејмон, небески заштитник храма на Дивчибарама, као и Свети Димитрије, Свети Георгије, Свети кнез Лазар и низ мученика кроз историју који нису одвајали живот у Христу Господу од свог професионалног, друштвеног и приватног живота како савремен човек неретко чини.

Ми не треба никоме ништа да намећемо, али шта би било од хришћанства да су тако размишљали мученици? Сфера приватности је нешто што ми погрешно разумевамо у савременим димензијама социолошких збивања у свету. Говорити о вери, значи пре свега живети веру. Не треба много говорити, већ творити да сви виде наша добра дела да би прославили не нас, него Оца нашег Који је на небесима, а то може да буде само у светлу љубави- примером страдалника за веру прота Милош Весин је приближио на који начин се методологија поста и молитве усваја, са надахнућем љубави према Богу и једних према другима.

Није љубав емоција. Љубав је пре свега испуњење заповести Христове. Управо зато што данас љубав доживљавамо као емоцију, имамо све већи број катастрофалних ситуација, које би требало да су логички немогуће- да људи једни другима, нажалост често у браковима, дођу и кажу:“Не волим те више“. То рећи некоме, значи да ту особу никад нисте волели. И то се дешава онда када сте ту особу волели само емоцијом. Али, ако је љубав спремност на жртву, способност за разумевање, снага саосећања, спремност да се опрости… Онда се испуњава заповест о љубави- закључио је протојереј-ставрофор Милош Весин још једну у низу својих сјајних проповеди, које већ деценијама надахњују и поучавају савремене православне хришћане широм света.

Након опхода око храма, преломљен је славски колач са домаћином славе Срђаном Милићем и свима које је молитвена свечаност данас довела на Дивчибаре. Празничну радост парохијана и свих намерника Владика Исихије је умножио одликовањем протонамесника, које је доделио дивчибарском пароху Стевану Сировљевићу. Честитајући на трудољубивом служењу, Владика Исихије му је пожелео да му одликовање буде на изграду храма и заједнице људских душа, које се овде сабирају да прослављају Господа. Такође, ваљевски архијереј је захвалио проти Милошу Весину на душекорисном предавању у навечерје славе и проповеди на Светој Литургији. Данас прослављамо четврт века како Храм Светог великомученика Пантелејмона сија по читавом крају, у њему се служе Литургије, казао је Владика Исихије, уз благодарје протојереју-ставрофору Стојадину Павловићу, чијим је труд ова светиња и саграђена.

Одслужили смо Свету Литургију, захвалили Господу за све дарове које нам је пружио, али и за оне које не знамо, зато што Господ чини оно што је на наше спасење. Можда велики део онога што чини јесте нама недостижан. Ако рачунамо шта нам је Он дао, то је и дар постојања, дар живота, који нико од нас у потпуности не може да разуме… Благодаримо Му и, као верна чада светосавска и надахнути Светим Пантелејмоном, следујемо Господу. Као што су мученици давали све што је било потребно да би своју веру сачували пред Богом и ближњима, тако и ми треба када дођемо у нека искушења, да не клонемо него да имамо дух мученичких сведочења. У својим животима, на радним местима и међу својим друштвом и сродницима исповедајмо трпљење и тако ћемо да узрастамо у Господу- закључио је Владика Исихије, благосиљајући сабране у дивчибарском храму.

Прослава је заокружена свечаном трпезом, коју су припремили старешина Храма Светог Пантелејмона, протонамесник Стеван Сировљевић, домаћин славе Срђан Милић и сви парохијани.

Ј. Ј.

Извор, фото: Епархија ваљевска