Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово преосвештенство Епископ диоклијски господин Пајсије, уз саслужење пароха лондонског, протојереја-ставрофора Горана Спајића, цетињског свештенства и свештеномонаштва Цетињског манастира.

По прочитаном Јеванђељу сабранима се бесједом обратио отац Горан.

Он је казао да је Пресвета Богородица постала извор сваке радости и да без Ње у овом свијету не бисмо знали шта је права радост.

”Зато свети Оци, Свети отац наш Јустин Ћелијски, овај празник зове малим Божићем и малим Васкрсом и малим Спасовданом, јер од овога празника и од Рођења Пресвете Богородице почиње наша истинска радост, почиње домострој спасења. Рађа се Господ и Сппаситељ наш Исус Христос. Оваплоћује се у тијелу најузвишеније жене која је живјела на земљи, и која је у своју утробу смјестила несмјестивога, како су говорили Оци. Онога који је шири од небеса она смјешта у своју утробу силом Духа Светога.”

Отац Горан је подсјетио на одговор Пресвете Дјеве архангелу Гаврилу: ”Ево слушкиње Господње”.

”То показује сву љепоту људске природе, јер без нашега пристанка, без наше слободе ни Бог се у овоме свијету не оваплоћује и не проводи Своју вољу, него очекује да буде сагласност људска присутна. Зато је она то изразила преко свих нас. Све нас је изразила и казала: Нека буде воља Божија. Зато и ми свакога дана треба да понављамо за Њом и говоримо: Ево слушкиње, ево слуге Господњега. Приправан сам Господе да вршим овдје у свијету вољу Божију у оноликој мјери која је мени дата. Зато је данашњи празник извор сваке радости, непролазне радости, јер нам се родила Она која је родила бесмртнога и вјечнога Цара и Архијереја.”

Он је додао да у овом животу ми полажемо пријемни испит о томе колико смо Христови, колико смо Пресвете Богородице, колико смо њенога духа и колико свакога дана поновимо: Нека буде воља Господња!

”То су најузвишеније ријечи које ми људи можемо да искажемо – своје настројење бића”, казао је отац Горан и нагласио да је потребно да и срце и све наше снаге усмјеримо ка Господу.

На крају Свете Литургије освештани су славски приноси и пререзан је славски колач, а потом се сабранима обратио и празник честитао Преосвећени епископ Пајсије.

”Драга браћо и сестре, када је послије пада Скадра у 15. вијеку господар Зете Иван Црнојевић напустио своју отаџбину и своју земљу, по предању, док се налазио у туђини, у Венецији, помолио се Богу и завјетовао се да, ако га Бог врати у своју земљу, да ће подићи храм и манастир Пресветој Владичици Богородици. И Бог не само да је услишио оно за шта је господар Иван молио, него му је дао много више. Он се вратио у Зету, подигао овдје манастир Рођења Пресвете Богородице, али оно што није тражио, а што му је Бог дао, јесте да и до дана данашњег дана тај манастир постоји, гдје се слави име Божије, име Пресвете Владичице наше Богородице и дје се моли за спас његове душе. Заиста, тај ход ове свете обитељи и овога светога манастира, који траје више од пет вијекова, и  ово је њему по реду 541. слава, он није није начинио празан ход, него је много тога иза оставио себе: богату историју и богату културу.”, бесједио је Владика Пајсије.

Он је додао да је дјело које је започео Иван Црнојевић наставио митрополит Данило Петровић, а ни ту се није зауставило умножавање дарова, него је у непосредној близини манастира настало и свето богословско училиште, гдје се уче сви они који желе да посвете себе и свој живот служењу Господу и уче се јеванђелској ријечи.

”И овај манастир ту јеванђелску ријеч свједочи од самога свога оснивања. По јеванђелској ријечи он је и страдао, по јеванђелској ријечи он је и васкрсавао, али оно што је најрадосније и што је нама најважније, да очекује све нас који се окупљамо око њега живот вјечни. И то јесте и највећа истина, да када је овај манастир страдао, страдао је са њим и народ; када је васкрсавао, васкрсавао је и народ. И обзиром да ход овога манастира иде ка вјечности, стога и они који ходе заједно са њим очекују тај исти живот вјечни”, рекао је Владика Пајсије, молитвено пожељевши да Господ господару Ивану Црнојевићу и митрополиту Данилу Петровићу, и осталим ктиторима Цетињског манастира, дарује Царство небеско, а, како је казао ”свима нама који данас овдје служимо и Богу се молимо да Бог дарује милост Своју, те да се и за нас једнога дана неко моли за спасење душа наших.”

Владика Пајсије је на крају заблагодарио оцу Горану Спајићу на љубави и данашњој надахнутој проповједи.

Славско сабрање настављено је за трпезом хришћанске љубави.

Извор, фото: Митрополија црногорско-приморска