У Саборном храму Светог Димитрија у Берату 19. јула обележена је друга годишњица упокојења блаженопочившег митрополита бератског Игњатија. Тим поводом служени су Света литургија и помен за покој његове душе.

Светом литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство митрополит бератски Асти, уз саслужење свештенства Епархије бератске и јеромонаха Константина, игумана манастира Светог Георгија Хозевита код Јерусалима, духовног чеда блаженопочившег митрополита Игњатија. Празничну беседу произнео је игуман Константин.

На крају Свете литургије митрополит Асти осврнуо се на личност и дело свог претходника, рекавши:

„Данас смо се сабрали да се заједно помолимо и да се молитвено сетимо вољеног митрополита Игњатија, који је пре две године окончао своју земаљску борбу и преселио се у вечни живот.

Иако као људи осећамо чежњу за његовим телесним присуством међу нама, та чежња се преображава и улази у димензију вечности. Помен који данас служимо, молећи се за покој његове душе, дубоки је израз љубави и благодарности према личности која превазилази границе овог живота.

Молимо се за његове молитве и заступништво, али се истовремено и саборно молимо за њега, настављајући тако духовну везу љубави коју смо имали док је био међу нама.

Хришћанска љубав према упокојенима не сме се свести само на осећања или меланхолију, која доноси једино тугу. Она треба да постане подстицај и дело, да живимо по њиховом примеру.

Пример митрополита Игњатија остаје надахнуће за све нас. Он је 1998. године започео своју архипастирску службу у овој митрополији, у време када су многи настојали да напусте нашу земљу, прихвативши тешко и наизглед немогуће дело.

Током двадесет шест година непрестано је радио, са самоодрицањем, вером и преданошћу, свакодневно одговарајући на призив којим га је Бог позвао, не ради људске славе, већ из љубави. Употребио је све своје дарове, а успут је стекао и многе друге неопходне врлине, поставши, по речима апостола Павла, 'све свима, да како год неке спасе' (1. Кор. 9, 22).

Док се данас молимо за блаженопочившег митрополита Игњатија, сетимо се да је највећа почаст коју му можемо указати наставак његовог дела, што за нас у овој митрополији представља и обавезу љубави према њему.

Нека Бог упокоји његову душу и нека сви имамо његове молитве!“

На крају сабрања верни народ је молитвено узнео традиционални поклич:

Вечан му спомен!

Извор, фото: media.ngjallja.org

Превод са албанског: редакција портала "Живот Цркве"