„Како је добро и красно кад сва браћа живе заједно!” (Пс. 132, 1)

Овим речима Светога Псалмопојца могла би се најлепше описати овогодишња прослава храмовне славе манастира Преображења Господњег у Милтону. У празничној радости и молитвеном расположењу, око Часне Трпезе манастиског храма сабрали су се архијереји, свештенство и верни народ Епархије канадске, али и драга браћа и гости из других епархија наше Свете Цркве. 

На братски позив домаћина, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа торонтског и Митрополита канадског др Митрофана, овогодишњој прослави присуствовали су Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски Господин Теодосије и Његово Преосвештенство Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички Господин Иринеј који се налазе у посети Епархији канадској. Са нама су били и Високопреподобни Архимандрит Андреј (Сајц), игуман Манастира Црна Река, као и протојереј др Василије Вранић из Епархије источноамеричке, који су се братски одазвали позиву и својим присуством увеличали овогодишњу прославу, а молитвено су присуствовали и митроносни протојереј Тома Бекуришвили из Грузијске православне цркве и г. Горан Тодоровић, члан Епархијског управног одбора.

Празничном Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит Теодосије, док су му саслуживали домаћин, Митрополит Митрофан, и Епископ Иринеј, уз саслужење великог броја свештеника. За певницом је умилно појало свештенство Епархије канадске, а молитвено учешће великог броја верника из Онтарија и Квебека испунило је манастирски храм и читаву свету обитељ празничном радошћу. Верни народ није жалио ни труда ни времена да на овај велики празник дође у милтонску светињу, да се сабере на Светој Литургији, принесе своје молитве Господу, причести се Светим Тајнама и духовно окрепи у заједници Цркве.

А Преображење Господње је празник који човека увек изнова враћа на Тавор и подсећа га на оно што је најважније. О тајни Преображења и Христовој светлости говорио је у свом празничном слову и Епископ Иринеј, који је са великом радошћу и благодарношћу примио позив Митрополита Митрофана да дође и заједно са нама узнесе молитву на овом, како је рекао, „канадском Тавору”. Подсећајући на догађај са Таворске горе, Владика је говорио о светлости која открива Лепоту и Божанство, али и о човеку који је позван да ту светлост прими у себе. Телесне очи виде оно што је око нас, али оно што је изнад и изван видљивог може препознати само око људског срца. Зато је потребно да се то око пробуди, да срце постане способно да препозна присуство Божије и да Христова светлост, која је на Тавору засијала пред апостолима, засија и у нашем животу.

У томе се открива и дубока веза Преображења са Светом Евхаристијом. Ми на Свету Литургиу не долазимо само да се сетимо једног великог догађаја из прошлости, него да сусретнемо живога Христа и да постанемо причасници Његовог живота. Зато Црква у часу Светог Причешћа пева: „Окусите и видите да је благ Господ.” Христос, Који је неограничени Бог, примио је нашу људску природу и постао човек, да бисмо ми могли да постанемо причасници Његове благодати. Празник Преображења зато није само успомена на светлост која је некада засијала на једној гори у Светој земљи, већ нам открива пут којим је и сваки хришћанин позван да иде: од очишћења срца и вере, преко Светих Тајни, ка преображају целога живота.

Ипак, апостоли нису остали на Тавору. Петар је, видевши Господњу славу, рекао: „Господе, добро нам је овдје бити” (Мт. 17, 4), али је Христос знао да морају сићи са горе, јер је пред Њим био пут ка Голготи. Таворска светлост зато није светлост која нас одваја од живота и његовог и наших крстова, него светлост која нам даје снагу да кроз њих прођемо са Христом. И у нашем животу има тренутака када нам Господ подари мир, радост и близину Своју. Има наших Тавора, празника и светих тренутака у којима осетимо да смо ближи Богу. Али после сваког Тавора треба се вратити свакодневном животу, својој породици, својим обавезама и својим крстовима, носећи са собом оно што смо на гори примили. Управо се ту показује да ли је светлост Христова заиста дотакла наше срце – истакао је Владика Иринеј у својој надахнутој беседи.

У свом поздравном слову, домаћин славе Митрополит Митрофан изразио је велику радост што су се око ове свете обитељи сабрала драга браћа архијереји, свештенство и верни народ, посебно поздравивши Митрополита Теодосија и Епископа Иринеја и пожелевши им да увек са радошћу долазе у ову светињу и да из ње одлазе духовно укрепљени и благословени. Тај братски сусрет архијереја и свештенства, као и молитвено сабрање верног народа, дали су овогодишњој слави посебну лепоту. У времену када је човек често изложен свему ономе што га удаљава од другога човека, празници Цркве нас поново враћају једне другима, сабирајући нас око Христа као једно тело и једну духовну породицу.

Посебну част овогодишњем слављу донели су кумови храмовне славе, г. Милан Новаковић, његова супруга Александра и њихов син Данило, који су са љубављу прихватили част кумства и својим трудом допринели да празник буде достојно прослављен.

После Свете Литургије празнично сабрање настављено је заједничком трпезом у лепом летњем павиљону, где су славски ручак са много љубави припремиле вредне чланице Кола српских сестара „Царица Јелена” из Оквила. Њиховом труду и сестринској љубави придружили су се и јереј Петар Марјановић, монахиња Параскева, као и свештеници и верни народ који су, свако на свој начин и према својим могућностима, помогли у припреми и организацији овогодишњег славља. Свима њима упућујемо искрену благодарност за труд, добру вољу и љубав којом су послужили светој обитељи и учинили да овај велики празник буде прослављен у достојанству и радости. Нека Господ њихов труд прими као добар и благословен принос и узврати им Својом благодаћу и сваким добром.

И тако је дан Преображења Господњег у Милтону протекао у ономе што празник најдубље и тражи од нас, у молитви, радости, братском сусрету, љубави и заједници. Од Свете Литургије до славске трпезе љубави, од умилног појања до разговора са браћом и сестрама, све је било прожето радошћу празника. И можда управо зато речи апостола Петра са Тавора тако природно одјекују и после оваквог дана: „Господе, добро нам је овдје бити.” Добро нам је било овде бити, јер смо били заједно, јер смо се молили заједно и јер смо били сабрани око Христа.

А сада, када се празник завршава и када се свако враћа својој кући, остаје нам да понесемо са собом оно што смо на Тавору примили. Не можемо сви живети на гори; морамо се вратити у своје домове и у своју свакодневицу. Али можемо понети светлост са собом и дозволити да се она види у нашем животу, у нашим породицама, у нашим односима према другима и у сваком нашем сусрету. Јер Господ каже: „Ви сте светлост свету” (Мт. 5, 14). А Свети апостол Павле нас подсећа да је Бог „који рече да из таме засија светлост” исти Онај Који „засија у срцима нашим” (2. Кор. 4, 6).

Нека би та светлост Христова, која је данас тако радосно обасјала манастир Преображења Господњег, остала у срцима свих који су се овде сабрали. Нека обасја наше домове, наше породице и нашу децу, нека нас сачува у вери и љубави и нека нас увек поново сабира око наших светиња. И када дођу дани у којима ће бити потребно сићи са наших Тавора и понети свој крст, нека не заборавимо светлост коју смо на њима видели, јер нас она води ка Христу и подсећа да после Голготе долази Васкрсење.

Срећна и Богом благословена храмовна слава манастира Преображења Господњег! Христос се преобрази — међу нама!

Остале фотографије са прославе манастирске славе можете погледати ОВДЕ.

Пише: протојереј Владимир Вранић

Извор, фото: Епархија канадска