Његово Високопреосвештенство Митрополит крушевско-демирхисарски г. Јован гостовао је у подкасту „Слободен Печат“ под називом „Попкаст са Мартином Богатиноским“, који је емитован 10. новембра 2025. године.

Поред осталих тема о којима је говорио, Митрополит Јован се осврнуо и на решавање црквеног спора, интеграцију некадашње Православне охридске архиепископије са Македонском православном црквом, признање од стране Српске православне цркве и прихватање у православном свету.

На питање „Како сте доживели тренутак помирења са МПЦ?“, он је одговорио: „Описујем га као Божју вољу да се сада деси оно што смо очекивали, што смо хтели и желели дужи временски период. Ми нисмо формирали ПОА да бисмо били независна Црква, већ да би се цела Црква ујединила. Сада је Црква у Македонији уједињена са многим Црквама.“

Настављајући да говори о односима у православном свету и положају Македонске православне цркве, он је рекао: „Мене сада боли то што постоји друга врста раскола, између Васељенске патријаршије и Руске православне цркве, и на неки начин неки траже наше опредељење, или сте овде, или сте онде. Мислим да не треба да се опредељујемо, зато што смо трагично прошли тај период нејединства са другим Црквама. Колико је могуће да будемо добри са свима. То је смисао живота, то је смисао Цркве, није политички, сада геополитика ствара своје кланове и ми ћемо се негде приклонити. Не, већ је смисао Цркве јединство, јединство помесних Цркава, а потом и свих нас међусобно“.

Новинар Мартин Богатиноски поставио је питање: „Добили смо томос о аутокефалности од СПЦ, аутокефална смо Црква, а опет неки медији гурају ту тему да прича није завршена и да треба да добијемо томос од Цариграда; да ли је посао завршен или је потребно још нешто?“

„Једно питање које је требало да се нађе на свеправославном сабору на Криту 2016. године јесте управо ово: ко даје аутокефалију. На припремним састанцима 2009. или 2008. учествовао сам и ја; предлог није био дефинисан, постојале су две иницијативе: једна да остане да само Васељенска патријаршија може дати коначни томос, а други предлог је био да све православне цркве треба да се сагласе да нека црква буде аутокефална, на предлог мајке-Цркве. Дакле, код нас, ако би мајка-Црква била Српска, требало је да се свих осталих 13 Цркава сагласе.“

„Пошто није постигнут консензус [о овом питању], аутокефалност се није нашла као тема на сабору на Криту. И остале су две опције: или само Васељенска Црква даје аутокефалију, или мајка-Црква даје, а остале накнадно да се сагласе.“

Говорећи о томе да ли треба очекивати други томос, Митрополит је рекао: „Моје мишљење је да није потребно да имамо два томоса. Једном одлуком може бити признато, али ако се прихвати тај начин, који је првобитан, јединствен, да мајка-Црква даје аутокефалију, то ће и убудуће бити тако“.

Настављајући да говори на тему аутокефалности, Његово Високопреосвештенство је рекао:

 „Константинопољ је дао [томос] Украјинској Цркви [односно Православној Цркви Украјине – ПЦУ] и направио додатна неслагања.“

Владика је говорио и о интеграцији архијереја бивше ПОА у МПЦ; упитан о односу са Његовим Блаженством Архиепископом охридским и македонским г.г. Стефаном, он је рекао да је тај однос „Сасвим коректан“. 

„Немамо никаквих проблема. Осим што увек наглашавамо да су епархије које су нам додељене, свим припадницима бивше ПОА, веома мале и нефункционалне. Не зато што су мале, […] ствар је у томе што су нефункционалне, што значи да нема довољно средстава да се опскрби администрација. […] Ми тада ништа нисмо тражили, само да се реши проблем, на све смо пристали, међутим, сада желимо да ставимо на дневни ред то питање функционалности епархија.“

Међу осталим темама за разговор, постављено је питање да ли ће убудуће Македонска православна црква имати недостатак свештеника. На то је владика одговорио: „Не могу то да предвидим. Али у сваком случају људи треба да се заинтересују за праве вредности, не да иду у средњу богословску школу или на факултет да би постали свештеници и имали добре приходе и, како чујем, да имају џипове и не знам шта. Ако је то мотив, он је погрешан. Мотив треба да буде да заволиш Бога и да заволиш откровење и науку Божју. Чим имаш њу, све друго је додатак и све друго ће доћи.“

Извор, фото: литургија.мк