Христос посреди нас, драги моји читаоци!

           Данашњи апостолски апел нас преноси у саму срж хришћанског уздања, а истовремено и у епицентар егзистенцијалне драме човечанства. Завршавајући Посланицу Римљанима апостол Павле оставља по страни свитак догматских размишљања и не обраћа нам се са висине свог ауторитета, већ из дубине срца рањеног љубављу. Његова интонација није наређење јерарха, већ је метафизички крик. Он преклиње.

           У овој краткој молби се крије највећа богословска тајна: Истина се никад не намеће на силу. Ревност за Бога која је изгубила кротост неизбежно се деформише и постаје духовно насиље. Међутим, иза ове благости стоји бескомпромисни захтев: „будно пазите“. Ово је позив на непрестану онтолошку будност, на будност на границама сопственог духа.

Хришћанин није позван на пасивну добродушност, већ на танкоћутно духовно расуђивање које је у стању да препозна најтананији отров подела пре него што он зарази заједницу.

           „Молим вас пак, браћо, да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се; јер такви не служе Господу нашему Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим речима варају срца незлобивих“ (Рим. 16:17-18) Зашто подела изазива тако дубок и скоро сакрални бол? Зато што целовитост Цркве није социолошка једноликост и није солидарност земаљске организације. Црква је икона унутартројичног бића Бога, где је мноштво испостаси сједињено у апсолутном јединству љубави. Раскол није просто различитост у мишљењима, већ је напад на Самог Христа и покушај да се раскомада Његово Живо Тело. Пакао је немоћан док је заједница јединствена; његове стреле се разбијају о зид међусобног поверења. Због тога непријатељ удара у најскривеније – у љубав, подмећући уместо саборног разума индивидуални егоизам.

Данас је наша метафизичка дужност да чувамо ово јединство за које ћемо одговарати пред Лицем Вечности.

           Али на чему се гради ово јединство? Век компромиса нам предлаже лажне сурогате: да се удружимо ради земаљских интереса, политичке користи или хуманистичких идеја. Међутим, апостол даје друго сидро. Мерило истинитости није оно на шта савремени идеолози покушавају да нас „науче одучивши нас од ранијег“, већ оно што смо већ научили. То је Предање које нисмо напамет научили разумом, већ је искушано и потврђено у искуству светаца и укорењено је у евхаристијском животу. Они који сеју раздоре увек нуде „модернизацију“ Истине подмећући уместо вечног канонског устројства сопствене интелектуалне лавиринте и тренутну моду.

           Диктатура већине је егзистенцијална илузија данашњице. Чини нам се да се истина мери бројем гласова. Међутим, у духовном космосу није тако. Историја спасења памти како је пророк Илија остао сам против стотина Валових жречева – и огањ је сишао на жртвеник овог човека који је био сам зато што је Бог био с њим. Мноштво може да се налази у трагичној заблуди пошто га је намамило префињено „ласкање“. Жртве превараната постају „простодушни“ – људи чистог срца, али лишеног будности. Њихову поверљивост пљачкају лепе речи оних који служе сопственом егу и гордости кријући се иза бриге о Цркви.

           И како онда да реагујемо кад вирус непријатељства продире у заједницу делећи вернике на „своје“ и „туђе“? Апостол нам даје парадоксалан савет: клоните се. Немојте улазити у јаросне дискусије, немојте покушавати да победите злобу њеним оружјем. Ако је брат у заблуди због незнања – исцелите га љубављу. Међутим, ако неко пред вама свесно сеје распре – повуците се. Такво повлачење није кукавичлук, већ је света хигијена душе, признање да постоје спорови који скрнаве ум. Завршавајући ову поуку апостол наш поглед усмерава ка есхатолошкој победи:

„Бог мира брзо ће сатрти сатану под ноге ваше“ (Рим. 16:20). Размислимо о томе: сатире Сам Бог, али под наше ноге. Господ таму не побеђује кроз нашу агресију, већ кроз наше тихо и непоколебљиво стајање у Истини.

Будимо мудри за добро и као деца незлобиви за зло чувајући Христов мир у својим срцима. Амин.

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић

Насловна фото: фрагмент иконе Света Тројица преподобног Андреја Рубљова, извор: wikimedia.org