Христос посреди нас, драги моји читаоци!

           Данас се Света Црква сећа великог светилника нашег века — светитеља Јована Шангајског и Санфранциског. Његове стопе газиле су по истом асфалту, његова плућа удисала су исти онај прагматизмом затровани ваздух двадесетог века. Ипак, усред апостасијске буке, његов живот је постао прозирна посуда кроз коју се у таму света изливала Незалазна Светлост.

           На овај дан чујемо речи апостола Павла: „нећу се усудити да говорим нешто што Христос није учинио кроза ме...” (Рим. 15:18). То није пуки гест смиреноумља, већ онтолошко разоткривање духа. Апостол овде чини радикално самоодрицање: у његовим речима, знамењима и делима нема ни капље егоизма — само дах Духа Светога. Хришћани који су достигли савршенство из својих уста износе само оно што им Господ открива.

           Да ли је могуће да ми, ослепљени сјајем екрана, оглувели буком вести и вревом мегаполиса, чујемо овај позив? Јесмо ли способни да постанемо преносиоци Божанског Логоса? Апостол је ћутао тамо где би говорио његов људски разум, али није скривао оно што му је Бог говорио. Истинско сведочење се не рађа из самопотврђивања, већ из искрености пред Богом: „Не нама, Господе, не нама, него имену Своме дај славу”.

_{Фото: панорама Сан Франциска са куполама саборне цркве Пресвете Богородице у којој почивају свете мошти светог Јована Санфранциског, из отворених извора}

           Али како покидати окове савременог нарцисизма, у коме је жудња да се „буде саслушан” и „прослављен” уздигнута на ниво култа? Постоји само један пут, проверен вековима — потпуно растварање сопствене воље у вољи Божијој. Сетите се како је Дух Свети суверено мењао маршуте апостолских путовања: одвраћао их је од путева на којима су сами желели да проповедају и усмеравао их тамо где су их чекали само окови и невоље. Превазилазећи своје „ја”, они су постајали живо оружје Промисла Божијег.

           Управо таквом послушношћу живео је владика Јован. На просторима од Шангаја до Сан Франциска, људи нису сретали администратора у мантији, па чак ни само обичног доброг учитеља, већ човека који је постао продужетак Јеванђеља. Он није тежио томе да постане ауторитет другима. Проводећи ноћи у бдењу, корачајући босим ногама по хладним плочницима, он је грејао сирочад и сахрањивао умируће, једноставно и смирено вршећи своју службу Богу. И Бог је кроз његово сиромаштво духом чинио чудеса.

           По ком критеријуму можемо препознати да ли кроз човека говори Бог или он говори сам од себе? Бог говори кроз нечије смирење и кроз онога ко своје речи потврђује делима. Реч је чисто исповедање, док иза ње стоји дело — јеванђелски живот који то исповедање потврђује крвљу и знојем. Речи без дела су знак духовне лажи.

Шта се од нас тражи да бисмо чули глас Божији? Пре свега — непрестана молитва. Не механичко ишчитавање правила, већ молитвени дах душе. 

За светитеља Јована, ноћна молитва није била трагање за мистичним екстазама, већ сам кисеоник постојања. Управо се у тој молитвеној тишини рађа слух за Божије заповести. Затим — синовска послушност. Поверење у Промисао без икаквог расуђивања. Храброст да се прихвати божанско „не” за своје најпобожније планове и да се чује „остани” у тренуцима најдубљег разочарања и немоћи. Неопходна је и бескомпромисна борба против прикривеног отрова сујете, која настоји да затрује дела милосрђа ради људске похвале.

Све док наше „ја” захтева аплаузе, Небо ће ћутати.

Најзад, потребна је спремност на промену. Светитељи никада нису били таоци сопствених концепата. Они су увек били спремни да промене ток свог живота, ако је тако Богу угодно.

_{Фото: снимак екрана сервиса Orthodox 360 (снимак кивота са светим моштима светог Јована Максимовича)} 

           У овом делу нема места ни безумној гордости, ни кукавичком неделовању. Истинска покорност Богу је трезвена, делатна спремност да се устане и оде тамо куда Господ заповеди, одбацивши личне страхове. Узнесимо зато своја срца светитељу Јовану, да би његовим заступништвом Господ исцелио нашу расејаност и малодушност, чинећи од наших немоћних живота оруђе Своје вечне љубави и благодати. Амин.

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: фрагмент иконе светог Јована, извор: rocorstudies.org