Патријарх бугарски Данило: Слово поводом 1080 година од представљења и 1150 година од рођења Светог и преподобног оца нашег Јована Рилског Чудотворца
„Диван је Бог у светима Својим“ (Пс 67, 36)
Међу свим значајним годишњицама које наша Православна Црква обележава током ове године, нарочито се издвајају оне које су повезане са личношћу свебугарског небеског заступника – Светог преподобног Јована Рилског Чудотворца: 1150 година од његовог рођења и 1080 година од његовог блаженог Уснућа, које свенародно прослављамо осамнаестог дана месеца августа.
Обележавање ових и њима сличних годишњица помаже нам да сачувамо живим сећање на оне личности и догађаје из прошлости који су наши духовни путокази на историјском путу који је наш народ прошао, како бисмо и ми, са своје стране, подражавајући њихову веру, верно следили пут ка Царству Божјем, који су нам завештали наши преци и наставници, који су нас родили и васпитали у Господу (уп. Јев 13, 7).
Такав непроменљиви путоказ нашем православном народу одувек је био и остаје Свети Јован Рилски, чија су га љубав и молитвена подршка нама током векова уздигле на најсветије место у црквеном и народном памћењу – у достојанство свебугарског покровитеља и молитвеног заступника пред Богом за сва времена.
Живећи и подвизавајући се у православној вери у деценијама непосредно након крштења бугарског народа и његовог присаједињења Цркви Христовој, као подвижник и пустињак и утемељитељ киновијског – општежитељног монаштва међу православним Бугарима, преподобни Рилски пустињак заувек остаје отац и наставник како монаха у Бугарској, тако и све своје браће и сестара по вери и роду, са којима га и после његовог блаженог Уснућа и даље повезују оне нераскидиве везе мира и љубави које све нас чине „једним телом… и једним духом“ и заједницом у Једином нашем „Богу и Оцу свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама“ (Еф 4, 2–6).
Још од времена његовог земаљског живота, охристовљена личност Светог Јована представљала је средиште које је привлачило и сабирало наш народ. Њему су долазили по савет, поуку, исцељење и молитвену помоћ на животном путу како цареви и управитељи, тако и јерарси, духовници и православни хришћани из свих друштвених слојева, различитих занимања и у најразличитијим животним околностима.
Током готово хиљаду и сто година, све до данас, он је верни путеводитељ и силни помоћник свима нама у делу нашег спасења. Чак и у временима туђинске власти и борбеног атеизма, дело, подвиг и личност Светог Јована изазивали су поштовање и страхопоштовање чак и код оних који су одбацивали веру и Начелника подвига наше вере – Господа Исуса Христа. Али док је за оне који Га одбацују Рилски светитељ разобличење, за нас верне он је истински Христов миомирис за живот (уп. 2 Кор 2, 15–16).
У његовој личности Господ нам је подарио велико светило и непресушни извор чудеса и исцељења, о чему сведоче небројени случајеви чудотворне помоћи Светог Јована, укључујући и нова чудеса из нашег времена, од којих је мали део света Рилска обитељ ове године објавила у новој књизи.
Али ангелоподобни земаљски живот и подвиг Преподобног Рилског Чудотворца, његове нетрулежне свете мошти, величанствена света Рилска обитељ коју је основао и његово непрестано небеско молитвено и чудотворно заступништво нису једино што нам је оставио као своје непролазно наслеђе за наш православни народ. Уз све то, имамо и његов лични Завет, намењен најпре братији свете Рилске обитељи, али и читавом нашем народу.
Ово драгоцено духовно завештање, готово једанаест столећа након нашег земаљског растанка са преподобним оцем, наставља да сведочи о истинском и непатвореном православном духовном искуству којим је однеговано монаштво, а самим тим и наш народ још од времена крштења. Оно наставља да надахњује дубином духовне прозорљивости коју садржи и снагом оне очинске љубави и привржености коју Свети Јован има према свима нама – својој вољеној деци.
Као непроцењиво сведочанство из богате ризнице нашег хришћанског духовног и културног наслеђа и непролазна порука свима нама за сва времена, Завет богоносног Рилског светитеља усредсређен је на оно што је за хришћане најважније – на чистоту наше вере и живот у складу са том вером:
„И пре свега вам завештавам да свету веру чувате непорочном и недирнутом од сваког злословља, онако како смо је примили од Светих Отаца, не мешајући је са туђим и различитим учењима.“
Тако нас Свети Јован поучава у свом Завету, додајући:
„Стојте добро и држите предања која сте чули и видели од мене. Не скрећите ни десно ни лево, него идите царским путем.“
Тај царски пут, о којем нам говори Преподобни Рилски пустињак, исти је онај пут о којем Сам Господ Исус Христос говори ученицима када каже да су „широка врата и широк пут што воде у пропаст“ (Мт 7, 13), а „уска су врата и тесан пут што воде у живот“ (Мт 7, 14). Ова истина остаје вечна и непроменљива.
Хођење тим путем захтева од хришћанина да се клони свега онога што га невидљивом, али моћном силом држи у ропству његових греховних склоности. То се пре свега односи на замке које пред човека постављају његова похлепа и егоцентризам – страст према стицању и сујетној слави.
„Највише се чувајте – каже нам Свети Јован – змије среброљубља, јер је среброљубље корен свих зала“ – што је непосредно повезано са поуком Самог Господа нашег Исуса Христа да не сабирамо себи блага овде, на земљи, него на небесима, „јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (Мт 6, 21).
„Не тражите такође – говори нам Рилски светитељ – да будете познати и вољени од земаљских царева и кнезова, нити се уздајте у њих, остављајући Небеског Цара.“
Јер и Господ нам преко Свога пророка говори: „Благословен човек који се узда у Господа и коме је Господ узданица“ (Јер 17, 7).
Са нарочитом усрдношћу Свети Јован Рилски у свом Завету поучава о јединству, једнодушности и једномислију међу братијом његове свете обитељи, а то се у пуној мери односи и на све нас, јер смо сви ми, деца нашег богоносног оца Јована, као чланови Цркве Христове, духовно део велике заједнице чеда Рилског светитеља – заједнице која није ограничена ни временом ни простором.
То Богом благословено јединство, на које нас Преподобни Јован са љубављу позива, као свој претходни и неопходни услов има мир – онај божански мир који нам је даровао Господ наш Исус Христос (уп. Јн 14, 27) и који, према Светом Јовану Рилском, „превазилази сваки ум“.
Многе су драгоцене спасоносне поуке које и данас црпимо из Завета Рилског пустињака. Велики је благослов за све нас што пред собом имамо овај духовни Завет. Читајмо га и изнова ишчитавајмо, сваки пут откривајући у њему нешто ново и душекорисно за наш живот у православној вери, обогаћујући се мудрошћу која извире из непосредног спасоносног искуства светитеља.
Заблагодаримо Богу што је удостојио наш православни народ таквог великог подвижника и верног духовног наставника. Са усрђем и ревношћу проучавајмо богато и драгоцено наслеђе које нам је оставио и настојмо да у својим мислима и делима, колико нам је то могуће, подражавамо његов богоподобни живот и подвиг.
Прибегавајмо чешће у молитви Светом Јовану Рилском. Нека он буде присутан у нашем свакодневном животу. Божја благодат је свесилна, а спасење могуће и достижно.
Преподобни оче Јоване, Рилски Чудотворче, моли Бога за све нас, твоју децу! Удостој нас да постанемо достојни твоји наследници, настављачи и испунитељи твога Завета!
Научимо и нашу децу и ближње да га поштују и воле. Знајмо да он није само једна знаменита личност из бугарске историје, него је жив, близу нас и са нама, он је овде и сада: испитује савести, исцељује ране, помаже у невољама, теши у жалостима, моли се за све нас и показује нам пут ка Царству небеском.
Свети Јован Рилски ближи нам је него што можемо и да замислимо. Нека то његово опипљиво присуство одагна од нас осећање усамљености и напуштености, губитак наде и црне мисли. Нека Свети Јован буде наша чврста нада да је пут ка Христу отворен, да је Божја благодат свесилна, а спасење могуће и достижно.
Молитвама и небеским заступништвом Пресвете Богородице, Светог Јована Рилског Чудотворца и свих светих, Господ Бог нека нам дарује Свој мир и Своју велику милост! Његова божанска благодат нека буде са свима нама!

Извор, фото: Бугарска патријаршија
Превод са бугарског: редакција портала "Живот Цркве"