Архимандрит Арсеније Папачок рођен је пре 112 година у Мислеануу, у општини Перијец, у округу Јаломица. „Мајка Божија заједно са нама носи наш крст, са мајчинском љубављу, ма каква била поруга уперена против нас и ма какав био наш подвиг“, храбрио је отац своју духовну децу.

Млади Ангел, како је добио име на крштењу, похађао је Школу за уметност и занате, одсек вајарства, при Индустријској гимназији бр. 1 у Букурешту.

Био је политички затвореник како у време краљевске диктатуре, тако и током комунистичког режима. У затвору Ајуд доживео је дубоки духовни преображај, одлучивши да следи Бога без обзира на све препреке.

У затвору су Ангела Папачока сматрали „монахом у световној одећи“. Дана 8. септембра 1946. изашао је кроз капију затвора Ајуд, решен да се одрекне световног живота. За брата у манастиру Козија, у округу Влча, примљен је 15. јануара 1947. године.

Године 1948. власти су откриле где се налази, па је био приморан да оде. По савету оца Геронтија Балана отишао је у манастир Сихастрију, где је упознао Светог преподобног Клеопу. Патријарх Јустинијан Марина позвао га је 1949. године у Букурешт, а монашки постриг примио је у манастиру Антим.

Након што је оболео од очију, поново се повукао у Сихастрију, где је рукоположен најпре за јерођакона, а потом, 26. септембра 1950. године, за јеромонаха, руком митрополита молдавског Севастијана Русана.

На захтев патријарха Јустинијана Марине постао је духовник Монашке богословије у манастиру Њамц. Тамо је духовно образовао један нараштај младих будућих свештеника, од којих су седморица касније постала архијереји.

Осуђен на 20 година затвора

У ноћи између 13. и 14. јуна 1958. године, док је излазио из цркве, оца Арсенија Папачока ухапсила је Секуритатеа заједно са оцем Марком Думитруом. Након саслушања у подрумима Министарства унутрашњих послова, отац Арсеније Папачок осуђен је на 20 година принудног рада због кривичног дела „завере против друштвеног поретка“.

„Када сам се у фебруару вратио из самице, два дана сам провео у ћелији 49 Зарке са Папачоком Ангелом. Био је исцрпљен хладноћом и глађу и налазио се у стању нервне пренадражености. Дувао је у шаке и ходао по ћелији покушавајући да се загреје“, описао га је један доушник из Ајуда 1960. године.

Отац Арсеније Папачок пуштен је из затвора Ајуд 1. августа 1964. године. Отишао је у Букурешт, надајући се да ће бити постављен у неком манастиру у престоници или њеној околини. Према једном извештају Секуритатее, још од тренутка пуштања на слободу постављане су му различите препреке како би се онемогућило његово настањење у престоници.

Без знања Секуритатее, патријарх Јустинијан препоручио је Арсенија Папачока за једну парохију у Трансилванији, тачније у Филеа де Жосу, у округу Клуж. Тако је отац Арсеније започео своје служење у Филеи на Васкрс 1965. године. Тамо је остао до јула 1967, када је, по жељи патријарха Јустинијана, који је желео да га врати у своју епархију, постављен за игумана манастира Кеја.

У новембру 1971. прешао је у манастир Калдарушани, а у септембру 1972. премештен је у манастир „Из једног дрвета“ (Dintr-un Lemn). У октобру 1974. постављен је за духовника у манастиру Черника, док је од јануара 1976. служио у скиту Текиргиол, у округу Констанца.

Архимандрит Арсеније Папачок упокојио се у Господу 19. јула 2011. године и сахрањен је у манастиру Свете Марије у Текиргиолу.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"