У четвртак, 13/26. марта 2026. године, у Патријаршији је одржан састанак поглавара Цркава Јерусалима, под председништвом Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Теофила III.

На овом састанку разматрана је, усаглашена и одобрена заједничка пасхална посланица Патријарха и поглавара Цркава, упућена верном народу, и она гласи:

Васкршња посланица — 2026
Патријарха и поглавара Цркава у Јерусалиму

„Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих…“
(1 Пт 1, 3)

У недељама које су претходиле овогодишњем обележавању Христове смрти и васкрсења, нови и разорни регионални рат поново је бацио Свету Земљу и читав Блиски исток у вртлог немира. Са сваким даном уследиле су све жесточије ескалације — немилосрдни круг смрти, разарања и страшног страдања, чије се последице шире и на читав свет кроз растуће економске тешкоће. Из црног дима овог све ширег разарања надвија се дубока тама која је обузела наш крај, тама густа као ваздух у запечаћеном гробу распетога Христа. Чини се као да нас је сама нада напустила.

Ипак, како нас учи Свето Писмо и открива наша вера, пустош гроба није била крај приче. Смрт није имала последњу реч. Силом Божијом Христос је васкрсао из гроба као победник, раскинувши окове греха и смрти. Као што пише апостол Павле: „А Христос устаде из мртвих, првина оних који су уснули“ (1 Кор 15, 20). Зато онима који са вером гледају ка Васкрслом Господу Бог дарује „ново рођење за живу наду“ (1 Пт 1, 3).

Стога, у овим катаклизмичним временима, ми, Патријарх и поглавари Цркава у Јерусалиму, потврђујемо ове снажне и охрабрујуће речи нашим заједницама и хришћанима широм света као срж наше васкршње посланице. Јер „као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми да ходимо у новом животу“ (Рим 6, 4).

У духу ове дубоке истине, позивамо верне и све људе добре воље да неуморно раде и моле се за олакшање страдања безбројних људи на Блиском истоку и шире, који тешко трпе последице овога рата. Уједно их позивамо да се заузму и посредују за хитно окончање крвопролића, како би правда и мир коначно завладали нашим ратом разореним крајем — почев од Јерусалима и ширећи се на Газу, Либан и целу Свету Земљу, као и на земље Залива, Техеран и до крајева васељене.

На крају, подсећамо на речи светог апостола Павла који, усред многих страдања, пише:
„Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани, али не очајни; Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени; Свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашем покаже“ (2 Кор 4, 8–10).

Са истом овом дубоком вером у преображујућу силу Христовог Васкрсења, усред наших страдања, упутимо једни другима древни васкршњи поздрав који одјекује кроз векове:

Христос васкрсе! — Ваистину васкрсе! Алилуја!

Патријарси и Поглавари Цркава у Јерусалиму

Извор, фото: Јерусалимска патријаршија

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"