Ко укорава подсмевача, навлачи на себе срамоту, и ко изобличава безбожника, сам ће бити осрамоћен. Не укоравај подсмевача, да те не омрзне; укоравај мудрога, и он ће те заволети. (Прич. 9:7-8).

Питање: Како да схватимо ове речи из Прича Соломонових? Зар не треба да прекоримо подсмешљивца? Или безбожника?

           Људи често речи које се налазе у књизи Прича Соломонових доживљавају као да су непроменљива Божја обећања. На пример, изрека: Учи дете којим путем да иде, па ни у старости неће одступити од њега (Прич. 22: 6), често се наводи као да је загарантовано да ће, ако правилно васпитавате своју децу, она пре или касније почети да живе у складу са оним чему су научена. Међутим,

пословица је реч мудрости за коју се обично испостави да је истинита. То не значи да нема изузетака.

Било је праведних људи који су своју децу васпитавали на исправан начин, али су ипак имали дете које је умрло бунећи се против Бога. То не чини ову пословицу неистинитом... јер је она, у принципу, истинита. Искуство показује да је тако. Али искуство такође показује да постоје изузеци. Деца задржавају слободну вољу и, упркос најбољем хришћанском васпитању, има деце која се побуне против начина на који су одгајана и која се никад се не покају.

           У овом случају, углавном је тачно да прекоравање подсмешљивца неће уродити плодом, јер таква особа није склона да слуша било какве прекоре и обично ће само још више исмејати онога ко је прекорева. Међутим, ова

пословица није заповест. Постоје случајеви у којима би прекоревање подсмешљивца могло бити на месту. Ипак, очигледно човек треба да буде веома опрезан, јер то углавном није добра идеја.

           Ако сте, рецимо, родитељ чије дете је подсмешљиво, ваша дужност је да га опоменете. Такође, понекад се може указати згодна прилика да подсмешљивој особи кажете нешто што би у том одређеном тренутку заправо могла добро да прихвати. Уколико у вашем животу постоји таква особа, требало би да се молите да Бог промени њено срце и да вам пружи такву прилику, као и да се молите да вам Бог подари мудрост како бисте знали шта и кад да кажете.

           Још један аспекат ове пословице састоји се у томе да све нас учи да прихватамо прекор. Сви смо у неком тренутку свог живота били безбожни и склони томе да одбацујемо опомене, али ако имамо иоле мудрости, требало би да волимо оне који нас с правом прекоравају.

Чак и кад нам неко упути прекор за који сматрамо да је неправедан, требало би да размислимо о ономе што нам је речено и да се озбиљно запитамо да ли у том прекору ипак има неке истине. Наши непријатељи ће нам често рећи ствари о нама самима, које нам пријатељи неће рећи. Можда ће то чак учинити из злонамерних побуда, али мудар човек може да научи нешто чак и од својих непријатеља.

протојереј Џон Вајтфорд

Извор: fatherjohn.blogspot.com

За портал "Живот Цркве" са енглеског превела: Марина Тодић

Насловна фото: "Христос носи крст", Хијеронимус Бош (1510 - 1535.), извор: wikimedia.org