Ваша Преосвештенства,
свечасни оци,
љубљена у Господу браћо и сестре,

Првог дана месеца септембра, на почетку нове црквене године, на богослужбеним сабрањима подсећамо се благодатних речи којима је наш Господ и Спаситељ Исус Христос објавио наступање у свету „пријатне године Господње“ (Лк 4, 19). Господ је дошао међу нас и благовестио сиромашнима духом Царство небеско; даровао исцељење онима који су скрушеног срца; ослободио од грехова оне који се кају; отворио очи и умове верних да својим духовним видом гледамо оваплоћеног и из мртвих васкрслог Цара и Бога нашега — Христа, како се ноге наше не би поколебале ка грешним делима (уп. Пс 15, 8); донео нам је живот, и то живот „у изобиљу“ (Јн 10, 10).

Христови савременици, а пре свега Његови непосредни ученици, гледајући Његова дела и испитујући Његов живот према Светом писму, прозрели су божанско величанство богочовечанске личности свога Учитеља и удостојили се да својим телесним очима виде Његову небеску славу — славу као Јединороднога од Оца (уп. Јн 1, 14).

Две хиљаде двадесет и шест година после Рођења Спаситеља, и ми, савремени Бугари, такође имамо могућност да видимо неизрециву Христову славу, коју је Господ дао Својим ученицима, они, са своје стране, својим наследницима, и тако све до данас. Током јесени прошле и пролећа ове године сви Бугари имали смо прилику да се упознамо и да на телевизијском екрану видимо тако живо и реалистично приказан живот једног од најпоштованијих савремених светитеља Православне цркве — Светог Пајсија Светогорца. Видели смо како је вером један човек, својим смирењем и љубављу према Богу и људима, постао обиталиште, станиште Свете Тројице! Како се кроз борбу са егоизмом, подношење невоља и истрајност у молитви, у физички и здравствено слабом човеку пројављује крепка сила Божија, како се у човеку неуком по мерилима овога света открива премудрост Божија. Данас постоје живи очевици његове прозорљивости, чврстине у вери и благодатних молитава — небројено мноштво људи дотакао је Бог, Божија благодат, преко овог кротког човека. И ми смо постали сведоци макар једног малог, али непатвореног, истинског дела његовог духовног искуства — сведоци оне исте Христове славе, пројављене у човеку Божијем, какву су гледали савременици Христовог земаљског живота, јер је Господ рекао: „славу коју си ми дао ја дадох њима“ (Јн 17, 22), и још: „који верује у мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити“ (Јн 14, 12).

У нашој Софијској епархији имали смо могућност да се дотакнемо и постанемо причасници освећујуће силе Божије благодати и кроз поклоњење другим православним светитељима и светињама — Светом Гаврилу Ургебадзеу, такође нашем савременику, Светом Јовану Русу и Светом Давиду Евијском, Светом Лазару Бугарском — и да разговарамо са непосредним очевицима дела ових светитеља, који, иако су отишли из овога света, увек пребивају међу нама својим облагодаћеним душама, закриљујући нас својим молитвама пред Богом.

А зар није била велика милост Божија која нам је посведочена доласком у нашу земљу Иверске Хавајске мироточиве иконе Мајке Божије? Постали смо очевици пројаве Божије силе у ништа мањој мери него Господњи савременици пре две хиљаде година. Чудо мироточења, које се догађало пред нашим очима, није ништа мање дивно од чуда благосиљања и умножавања хлебова, којим је Господ нахранио више од пет хиљада људи са пет хлебова и две рибе! Стотине хиљада људи у нашој земљи нахраниле су и укрепиле своје душе духовном храном Божије благодати и понеле у своје домове живо сведочанство овог чуда — малу икону и комадић вате који су били прислоњени уз пресвети мироточиви лик Пресвете Богородице. Међу вернима се свуда осећало умирење, спонтано срдачно славословље Богу за Његову велику милост, а забележени су и случајеви исцељења од различитих телесних и душевних недуга.

Све ово долази да нам покаже да се Христове речи о наступању пријатне године Господње — благопријатног времена за покајање и доношење достојних плодова покајања ради спасења — односе и примењују на све нас! И то се, наравно, не види само из наведених примера доласка познатих православних светиња међу нас. Током протекле године пред нама су се у већој дубини и подробније открили живот и подвизи у вери низа наших не тако давних савременика. У Софијској епархији одржана су представљања: књиге Неврокопске митрополије о блаженопочившем митрополиту неврокопском Натанаилу, који је живео истинским животом по Богу, туђим сваком лукавству; књиге Видинске митрополије о двојици видинских свештенослужитеља — јеромонаху Паладију и свештенику Николи Милекову, пострадалим од атеистичког режима; као и филма о протојереју Евстатију Јанкову — „Чудотворац из Чепелара“, који је такође емитован на Бугарској националној телевизији.

За све ове догађаје свом душом прослављамо Бога и захваљујемо свима који су допринели њиховом остварењу — Светом синоду, одговарајућим митрополијама и установама са њиховим руководиоцима и запосленима, Помесним црквама, митрополијама и делегацијама које су пратиле светиње које су нас посетиле, службеницима и сарадницима Софијске митрополије и, не на последњем месту, наравно, свима вама — православним хришћанима, који сте се са великим поштовањем одазвали и посведочили своју љубав према Богу и Његовим светитељима!

Пред нама је, наравно, живо сећање и на наше знамените претходнике — бугарске патријархе Максима и Неофита, смиреног игумана свештене Зографске обитељи, схиархимандрита Амвросија, несреброљубивог добротвора — деду Добрија Добрева, као и на многе друге наше донедавне савременике — искрене служитеље и пријатеље Господа Исуса Христа, који су верни сведоци и причасници Његове нестворене славе и благодати.

Стога и ми данас можемо заједно са апостолом рећи да смо окружени тако великим облаком сведока — наших донедавних савременика, који су, иако су као и ми живели у свету, у свом животу пројављивали нешто што није од овога света — силу Христову да се одвраћају од сваке лажи и лицемерја и да живе истином, и то не онако како свако од њих индивидуалистички схвата истину за себе, него у јединству и животу Цркве. Зато, као што данас, првог дана месеца септембра, на почетку нове црквене године, прослављамо спомен мноштва светитеља, и као што је календар током читаве године испуњен тако обилним плодом светости, можемо са увереношћу рећи да такве примере нама познатих људи, који су до краја довршили свој живот у покајању и светом живљењу, имамо и у нашој блиској прошлости. Људи који су живели у различитим временима — у време ратова, у време убистава, политичких превирања, у време неверја и гоњења, криза, лажи, корупције и разврата — али који су током читавог свог живота, све до краја, сачували своју веру. И управо зато што је најважније чиме су се руководили у свом животу било то како стоје пред Небеским Царем, припремили су се да буду и достојни небески грађани. Тако су користили време сваке године свога живота, све до последњег даха.

У томе се састоје и наше наде на почетку нове црквене године: да нам временом које Господ отвара пред нама, Он отвара и двери, могућност за покајање, могућност да се наша вера обнавља и утврђује, да јачамо у љубави према Богу и ближњима и да се та љубав пројављује у нашим мислима, жељама и поступцима, да се одвраћамо од својих зала, да се исцељују наше немоћи, да јача наша молитва и да стичемо благодат. Господ је зато дошао и тако нам је Својим оваплоћењем и прослављењем објавио наступање пријатне године Господње! Нека нам Он помогне да све то задобијемо!

Молитвама Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, светитеља које данас прослављамо и свих светих, нека Господ учини наступајућу нову црквену годину благопријатном за наше спасење!

Митрополитски катедрални храм Свете великомученице Недеље,
1. септембар 2026. године

Извор, фото: Бугарска патријаршија

Превод са бугарског: редакција портала "Живот Цркве"