У недељу, 23. августа 2026. године, када Црква слави Светог мученика и архиђакона Лаврентија, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Мохову.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски и протођакон Војислав Николић.

Светој Литургији присуствовали су господин Владимир Марјановић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару, господин Дејан Дракулић, председник Заједничког већа општина Вуковар и господин Срђан Колар, доградоначелник града Вуковара.

Епископ Херувим поучио је сабране и осврнувши се на Јеванђелско зачало истакао да је истинско богатство у Богу, “Колико смо ми охристовили своје биће, колико смо били уз Цркву Божију и безазленим очима гледали на све оно што је око нас”.

Архипастиска беседа:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ваша Екселенцијо уважени Генерални конзуле Републике Србије, председниче Заједничког већа општина, доградоначелниче града Вуковара, драги народе и децо Божија, нека је свима на здравље и на спасење дан који нас је окупио под сводове храма Вазнесења Господњег у Мохову.

”Појте Господу нашему, појте”, наше срце и душа треба непрестано да стреми ка Богу, до христоликости наше душе. Ово је задатак и смисао човековог живота на земљи. Да се обнављамо благодаћу Божијом славећи Бога како нас псалмопојац Давид учи и саветује. Човек који је обремењен грехом и бригама може чинећи овако изнети Крст Христов, изнети свој трновит али спасоносни животни подвиг. Човек може све ако је његово срце усмерено ка Богу, ка љубави Божијој.

Чули смо данас из Светог Јеванђеља ”Тешко је богатоме ући у Царство Небеско”. Када видимо богатог човека или када на човеку уочимо нешто лепо или је неко успешан у својој служби и друштвеној улози, често пута падамо у осуду. Осуђујемо човека сматрајући да је све то што је стекао лажно, стечено на неморалан начин. Народна изрека нас учи да није злато све што сија. У томе смеру и требамо гледати. Право богатство је богатство срца и душе. Колико је Господ у нама толико смо богати. Видљиво материјално богатство не треба да буде камен спотицања и осуде, јер на земљи стичемо колико је по Божијем допуштењу. Не можемо ни мање ни више привредити од оне мере коју нам је Господ одредио. Знамо да је човека похлепа, жеља да буде бољи, већи и јачи од другога већа од онога што му је Бог одредио за довољно. Зато се морамо трудити да друге не осуђујемо, нити да им завидимо, јер како да завидимо ако уистину верујемо да је право и једино богатство оно које је у Господу. Богаташ неће ући у Царство Божије ако не буде са Богом и у Богу, али неће ни сиромах. Јер сиромаштво није нешто што нас засигурно води у Царство Небеско, ако човек не живи са Богом. Исто тако, ни богатство није мерило тога да ли ћемо успети или нећемо успети ући Царство Божије. Колико смо ми охристовили своје биће, колико смо били уз Цркву Божију и безазленим очима гледали на све оно што је око нас. Безазленим очима, а не кроз своју похлепу и осуду које нас удаљују једне од других и од драгог Бога који нам је открио основне принципе нашег живота.

Требамо се непрестано трудити и у свом бићу искорењивати похлепу и осуду и све оно што нас удаљава од Бога и онемогућује нам остваривање заједнице у њеној пуноћи. Света Литургија је то место у које се сабирамо и окушамо Господа Исуса Христа који јесте Пут, Истина и Живот. Овде се испуњава заједница и постајемо једно у Христу, удови Тела Христовог чија је глава сам Господ Исус Христос.

Будимо захвални Богу што смо се данас окупили око иконе Пресвете Богородице Шаренградске, њој принесимо молитву и уздарје, помолимо се пред овом чудотворном иконом. Пресвета Богородица да нас штити и благосиља, да чува наш српски живаљ овде у подунавском крају и да нам буде пример, снага и утеха у свим недаћама и животним околностима са којима се сусрећемо.

Нека сте сви срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.

Извор, фото: Епархија осечкопољска и барањска