Света Петка прослављена у Вуковару
На празник Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, 27. октобра 2026. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету Литургију на Доброј Води у Вуковару, у храму посвећеном овој светитељки.
Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Миљен Иилић, други парох вуковарски, протојереј-ставороф Зоран Симић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Добривој Филиповић, парох у пензији, протођакон Војислав Николић и ђакон Слободан Гајдашевић.
Светој Литургији присуствовали су господин Игор Лазаревић, виценконзул Републике Србије у Вуковару, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО Вуковара, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације ”Света Петка” и остали представници политичког и културног живота града Вуковара.
Добротворна установа Епархије осечкопољске и барањске - Фондација ”Света Петка” наградила је овом приликом ђаке који су учествовали на литерарном конкурсу посвећеном Светој Петки. Награде су освојили Теодора Дражић из ОШ Борово (1. место), Марко Пиља из ОШ Драгутин Тадијановић (2. место), Јелена Мандић из ОШ Синише Главашевића (3. место) и Нађа Зубер из ОШ Николе Андрића (4. место).
Архипастирска беседа Епископа Херувима:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, благочестиви народе, нека је данас свима на здравље и на спасење дан Преподобне мати Параскеве, велике угоднице Божије. Чули смо у поучном делу Свете Литургије речи: „Диван је Бог у светима својим”. Заиста се Бог Господ пројавио кроз живот, Крст и подвиг Преподобне мати Параскеве, учинио је чудо преко наше Преподобне матере Параскеве. Светитељка је својим животом посведочила име Христово, потврдила да је чврста следбеница Јеванђеља које је темељ и нашег живота, наше вере, наде и љубави.
Све се ово испреплело и саткало у њеном животу и све је испуњено благодаћу Светог Духа и сведочи нам свету истину вере, истину Тајне Васкрсења Христовог. Победа човека над самим собом јесте Тајна Васкрсења. Човек треба да распиње своју телесност да би задобио Царство Божије. У Светој Петки, коју данас овде и широм васељене прослављамо, осећамо благодат и присуство Божије, осећамо благодат Светитељке која нас непрестано гледа са висине Престола Свевишњег Бога и моли се за наш благочестиви народ да би он био достојан Крста Христовог, достојан Јеванђеља и Тајне која води у живот вечни.
Љубав треба да победи, љубављу да васкрснемо за живот вечни. Човек који живи без Бога, који живи у свом грехопаду, у својим кожним хаљинама, он је безблагодатан. То се види, то је оно о чему су Свети оци кроз своја учења говорили, код таквог човека се осећа одсуство благодати Божије. Види се по лику, по очима, по гестовима које човек чини. Уколико човек није у љубави, ако није са Богом и у благодатном односу са другим — јер други је Бог поред мене. Све се примети, осети се одсуство благодати Светога Духа, благодати која обједињује и спаја. Благодат топи ледени брег човековог греха и отвара могућност човеку да спозна праву истину вере. То је подвиг живота, подвиг који се испуњава кроз непрестано давање себе зарад другога, који отвара простор неограничене љубави Божије и неограниченог Божијег присуства.
Заједница је простор у којем осећамо међусобну љубав, љубав Божију. Само такав човек у таквој заједници може бити благодатан човек, онај који не робује сопственим сујетама и искушењима, него се уподобљава вољи оних који и сами служе Јеванђељу Христовом.
Често ми то не приметимо и предајемо се стихијама живота, не гледамо на који начин да се уподобимо Богу већ следимо те димензије и животне вредности. Покушавамо да оправдамо себе, да на себе ставимо етикету праведника, етикету којом судимо и осуђујемо и постављамо мерила. Такве очи не могу да виде благодат Божију у другом човеку, не могу видети присуство Божије у другоме. У тим очима нема Крста Христовог, ту недостаје Тајна Васкрсења. У страдању јесте суштина нашег живота, суштина наше победе је у томе да препознамо своју палост и страсти које нас вуку у понор.
Све што Бог даје, сваки добри дар од Бога је, све је добро, даје нам да бисмо препознали прави пут, даје да бисмо се променили и сведочили оно за шта је и сам Бог страдао. Безгрешни и Свемогући Бог страда, осуђиван и пљуван, Јеванђеље нам сведочи шта је Господ претрпео за човека. Зато и човек треба да претрпи сва искушења ради Бога и ради другога човека. Све што носи са собом треба да буде достојно човека као бића сличног Богу, онога који носи благодат Божију. Ту су на првом месту примери Светих Божијих угодника који нас својим животним подвигом упућују на Тајну Васкрсења, Тајну победе и љубави. Овоме нас је учила и Света мати Параскева својим животом, учили су нас овоме сви дивни светитељи из рода нашега, али и целокупан хришћански етос нас усмерава у том правцу.
Нека је данас свима благословен данашњи дан, вама који у својим домовима прослављате Свету Петку као своју заштитницу и молитвеницу нека буде благословена и срећна Крсна слава, а нас који смо се данас овде сабрали нека Господ увек крепи и снажи силом љубави Божије. Ово место је свето место и место које сведочи Јеванђеље и Крст Христов и које васкрсава човека за живот вечни. Када смо овако окупљени у великом броју, једни са другима, уважавајући једни друге, уважавајући све оно што је различито у нама, знамо да смо на путу Јеванђеља које ово свето место сведочи.
Нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност!
Амин





Извор, фото: Епархија осечкопољска и барањска