Деветнаеста недјеља по Духовима, 19. октобра 2025. љета Господњег када наша Света Црква прославља Светог апостола Тому – Томиндан, молитвено је прослављена у острошкој светињи.

Светом Литургијом началствовао је острошки сабрат јеромонах Натанаило, а саслуживали су му свештеници Мирослав Михаиловић, Александар Миличевић и Александар Раковић бјелопољски парох и острошки сабрат јеромонах Николај.

У литургијском сабрању молитвено је учествовао острошки игуман архимандрит Сергије, бројно острошко монаштво и вјерни народ.

Послије читања Светог Јеванђеља сабранима је бесједио о.Александар Раковић.

– У ову свету недељу чусмо Господа како нас учи и каже нам ”ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала, јер и грешници чине тако”. Али најприје каже ”чините оно другима што желите да други вама чини”. Али нас позива онда да учинимо један велики, огроман корак ка Њему и каже ”каква вам је хвала ако љубите и ако сте добри ка онима који су добри ка вама,  ако чините добро онима који вама добро чине, то и грешници раде”. Кога  Господ овдје види као грешнике? Овдје су грешници, по ријечима Господњим, они који нису познали Христа, који се нису просвијетлили Христом, него живе по расуђивању и умовању старога Адама, а не новога. Њихова мјера и њихова правда јесте око за око, зуб за зуб и не умију преко тога. Али Господ каже ”ако хоћете да сте дјеца Вишњега, морате велики корак да направите, велики корак да учините и кад чујемо који је то корак, открије се нама колико смо ми стари човјек и колико смо мало нови човјек, обновљени човјек, охристовљени човјек, колико је мало Христа у нама. Јер ако нисмо кадри, не само да простимо, него да будемо нашим злочинцима доброчинитељи, онда Господ нас не може познати као своје, онда отац Христов нас не може познати као дјецу своју, јер не носимо свјетлост Христову у себи – рекао је о. Александар.

Нагласио је да је велики подвиг потребан да се овај корак учини.

– Најприје тако што ћемо свој гријех видјети, најпре тако што ћемо се своме гријеху окренути, најпре тако што ћемо прво видјети кога ми оштетисмо, коме ми ма како зло начинисмо, тако што ћемо своје зло најприје ставити пред нас и ради њега се забринути, пустити да нас оно забрине, да нас оно оптерети. Па кад нас оптерети то наше зло, онда ћемо видјети колико је зло ка нама мало и премало. Кад видимо колики дуг треба нама Отац Небески да опрости, видјећемо колико ми мали и премали дуг морамо да опростимо својим дужницима. И зато увијек у Цркви чућете позив да се кајемо, али нема кајања без виђења свог гријеха. Морамо пажњу своју, очи свог срца управити на свој гријех, јер док год уредно заобилазимо свој гријех бићемо неспособни и да срце умилимо и оспособимо да опрости брату. И зато нека нам је свакодневна молитва, Господе, отвори очи срца да видим свој гријех, да је он преда мном, да видим да сам и сам дужник, а не само да су дужници ка мени. Па кад видим да сам и ја кадар да будем дужан, онда ћу лакше трпјети своје дужнике, онда ћу лакше опростити својим дужницима, а ако им опростим, да ако да Бог снаге и да им пројави неко добро, да би тако себе осветио светом и свијетлом заповијести Господње и да би тако себе усиновио, учинио дјететом Вишњега Оца – бесједио је о. Александар.

Извор, фото: манастир Острог