У недељу, 7. јуна, верници Егзархата Васељенске патријаршије у Литванији, заједно са званичним гостима, молитвено су учествовали са Његовом Светошћу васељенским патријархом Вартоломејем у Божанственој Литургији служеној у храму Свете Тројице у Виљнусу.

У свом обраћању на крају Свете Литургије васељенски патријарх представио је верном народу новог егзарха у Литванији, Његово Преосвештенство епископа тамисоског г. Панарета.

Подсећајући на речи Светог апостола Павла: „Нема Јудејца ни Јелина, нема роба ни слободњака“ (Гал. 3, 28), васељенски патријарх је истакао да је новопостављени Патријаршијски егзарх у Литванији „позван управо да оваплоти ту захтевну еклисиологију жртве и литургијског јединства“.

„Његово Преосвештенство епископ тамисоски Панарет“, наставио је патријарх, „преузима тешку и веома значајну службу. Мисија овог изабраног јерарха васељенског трона у потпуности одговара историјској дужности Мајке Цркве: да непрестано брине о православним хришћанима који су у потреби, пружајући им духовну храну где год се налазили.“

Васељенски патријарх Вартоломеј посебно је указао и на дугогодишњу плодоносну службу епископа Панарета у Светом средишту Православља, истичући његове бројне дарове и способности.

„Његово дубоко и потпуно познавање руског језика, као и способност да богослужења савршава на црквенословенском језику и по словенском типику, представљају мост утехе и канал заједништва за вишејезичну и дубоко рањену паству у балтичким земљама“, нагласио је, између осталог, васељенски патријарх.

Он је потом указао да живимо у изузетно мрачним временима, у којима се и сама људска разумност често показује исцрпљеном.

„Страдални људи, читаво мноштво наше браће избеглица“, рекао је патријарх, „траже уточиште у овој гостољубивој земљи, долазећи из крвљу натопљене Украјине и других страдалних словенских земаља, покушавајући да избегну вртлог безумља. На својим телима, у својим погледима и у свом ћутању носе неизбрисиве трагове насилног расељавања, крајње неизвесности и непосредног суочавања са смрћу.“

„Надају се да ће угледати лице истинског духовног оца, а не удаљеног административног службеника; служитеља Свевишњега који ће се сагнути над њиховом боли, чути њихову тиху патњу и проговорити речима утехе и исцељења на језику њихових предака, језику који душа најбоље разуме.“

Према речима васељенског патријарха, Васељенска патријаршија пружа страдалницима „загрљај љубави широк колико и њено вечно Предање“, док свог егзарха поверава овим људима како би са мудрошћу и трпљењем напасао поверено му стадо.

Говорећи о епископу Панарету, васељенски патријарх је нагласио да он као „истинско и нарочито осетљиво чедо Велике Цркве“, васпитано на чистим изворима духовности Фанара, поседује васељенску свест која остаје далеко од националистичких подела и етнофилетистичких ограничења.

Након патријарховог обраћања, епископ тамисоски Панарет захвалио је на указаном поверењу, истичући да „Васељенска патријаршија не долази да дели, већ да уједињује. Не долази да брише личности и народе, већ да их уведе у заједницу Светога Духа. Она долази да исцељује служењем и пастирском бригом.“

Обраћајући се васељенском патријарху, епископ Панарет је додао:

„У Вашој личности православни верници Литваније данас виде љубеће присуство Мајке Цркве — Цркве која не заборавља ниједно своје чедо, ма колико далеко оно било.“

Овом историјском догађају присуствовали су и римокатолички архиепископ виљнуски г. Гинтарас Грушас, апостолски нунције архиепископ г. Георг Генсвајн, амбасадор Грчке у Литванији г. Григориос Карахалиос, амбасадорка Румуније гђа Адријана Ћамба, амбасадор Молдавије г. Емилис Друцас, представник Амбасаде Украјине г. Викторас Хамоцкис, представници Евангелистичко-лутеранске цркве, као и представници дипломатског кора, државних власти, друштвених организација и верских заједница.

Васељенског патријарха  Вартоломеја током посете Литванији прате Његово Високопреосвештенство митрополит халкидонски г. Емануил, високопреподобни велики еклисијарх Аетије, директор Патријаршијске приватне канцеларије, као и трећи ђакон Патријаршијског двора, отац Епифаније.

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"