На Празник Светлости како се назива Празник Богојављења, у Саборном храму у Крагујевцу, Литургијско сабрање предводио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован, а саслуживали су свештеници овога храма: протојереј – ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти и протојереј – ставрофор Зарије Божовић, јеромонах Јован (Прокин), братство Саборног храма, протођакон Иван Гашић, ђакон Лазар Марјановић.

После евхаристијског сабрања, Митрополит Јован је у порти Саборног храма извршио је Велико водоосвећење, након чега је сабраном народу честитао празник:

“Бог се јави, браћо и сестре!

Заиста се Бог јави нама, свима људима, и Бог је, браћо и сестре, својим јављањем на реци Јордану казао истину. Казао нам је, браћо и сестре, све што је потребно за нас и за наше спасење. Казао нам је суштинско питање, а то је уједно и најважније питање – питање смисла нашега живота и смисла нашега постојања.

Бог се јавио, браћо и сестре, и Он се увек јавља. Само је питање да ли ми чујемо тај јак глас Божији, онако како су га чули на реци Јордану. И ми смо, приликом изласка из храма, певали: “Глас Господњи на водама“. Бог се јавио, браћо и сестре, али нас овај празник подсећа да треба да се мењамо, да се мењамо на добро, да променимо све оно што нас одвраћа од Бога, све оно што нас одвраћа једне од других, све оно што нас одвраћа од извора. А прави извор јесте Бог наш, Бог живи, браћо и сестре.

И зато треба да се, како каже, мењамо. Може човек да промени све у животу: може да промени моду, може да промени ко зна шта све, али ако не промени себе, све му је то узалуд. Ако не промени своје срце и ако не отвори своје срце да у њега уђе Бог и да се у њему Бог јавља свакога дана, онда нам је цео живот, браћо и сестре, промашен.

Дакле, браћо и сестре, ми морамо да схватимо да треба једни друге да волимо, да треба једни другима да праштамо, да треба једни за друге да се молимо. Јер Бог се није јавио једном човеку или једном народу, него целом роду људском. А кад нам се Бог јавио, дајмо да то јављање не буде само од године до године, не само да се поздрављамо овим празничним поздравом, него да се Бог јавља, браћо и сестре, нама стално. И опет понављам: Он се јавља.

Шта је друго Литургија него Богојављење? Зато нека овај празник буде нама на спасење, нека нам овај празник буде, браћо и сестре, позив да се вратимо себи, да се вратимо извору, да се вратимо Цркви као лађи спасења, да бисмо кроз Цркву и у Цркви били спасени.

Бог вас благословио!”

Мноштво верног народа је присуствовало Евхаристијском сабрању и водоосвећењу, после којег је свако узео освећену Богојављенску воду по својој потреби: да се очисти, да се исцели од болести, да би њоме благословио дом свој.

Срећко Зечевић, протојереј

Извор, фото: Епархија шумадијска