„Блаженопочивши бугарски патријарх Максим био је Божји човек. Од својих 98 година, чак 86 посветио је Цркви. Био је њен служитељ током три историјска раздобља – у време монархије, борбеног атеизма и демократије – и кроз све политичке и друштвене потресе остао је непоколебљиви стуб својом вером и верношћу Богу“, изјавио је Његова Светост патријарх бугарски Данило, који је началствовао заупокојеним богослужењем у Тројанском манастиру поводом четрнаесте годишњице упокојења бугарског патријарха Максима.

Његовој Светости саслуживали су Њихова Високопреосвештенства митрополит варненски и великопреславски Јован, митрополит неврокопски Серафим и митрополит видински Пахомије, као и Њихова Преосвештенства епископ мелнишки Герасим, главни секретар Светог синода, епископ драговитијски Василије, игуман Тројанског манастира, епископ константијски Михаило, викар митрополита ловчанског, и епископ браницки Јован, први викар митрополита софијског. Саслуживали су и архимандрити Григорије и Никодим, јеромонах Нестор и протођакон Иван Петков.

Пре почетка Свете литургије патријарх Данило је представницима медија саопштио нове информације о здравственом стању митрополита ловчанског Гаврила.

„Примљен је на Војномедицинску академију због акутног запаљења панкреаса. Тренутно је интубиран, али се од јуче примећује извесно побољшање његовог здравственог стања“, рекао је патријарх Данило и позвао вернике на молитву:

„Нека сви православни хришћани узнесу усрдне молитве Богу. Владика Гаврило је достојан архијереј и нека му Господ продужи дане, подари здравље и омогући да још служи у здрављу и благочешћу“, поручио је патријарх.

После заупокојене Свете литургије служен је и парастос, а беседу поводом годишњице одржао је Његово Преосвештенство епископ драговитијски Василије.

„Пре четрнаест година, у раним јутарњим часовима 6. новембра 2012. године, бугарски народ примио је тужну вест о упокојењу свог духовног предводника, бугарског патријарха Максима. Била је то вест која је у срцима Бугара изазвала тугу због губитка њиховог благог духовника, тихог молитвеника и човека који је својим примером, вером преточеном у дела, утврђивао веру у свакоме“, рекао је епископ Василије.

Његово Преосвештенство подсетио је на живот блаженопочившег првојерарха, који је још од раног детињства посећивао Тројански манастир, називајући га „колевком своје црквено-духовне судбине“. Управо у овој ставропигијалној обитељи обликовале су се његове духовне тежње и љубав према истинском монашком животу.

„Дана 14. маја 1944. године у Черепишком манастиру, где је у то време била евакуисана богословија, митрополит врачански Пајсије рукоположио га је у чин јеромонаха. Дана 12. јула 1947. године у Разграду митрополит доростолско-червенски Михаило произвео га је у чин архимандрита, након чега је постављен за његовог протосинђела.

Године 1950, одлуком Светог синода Бугарске православне цркве, архимандрит Максим постављен је за старешину Бугарског црквеног подворја у Москви. По повратку из Москве, 15. јула 1955. године, именован је за главног секретара Светог синода.

Дана 30. децембра 1956. године у Патријаршијском ставропигијалном спомен-храму Светог Александра Невског хиротонисан је за епископа са титулом браницког. Овај високи степен свештенослужења – епископство – примио је са дубоким узбуђењем, свестан своје дужности и великих одговорности које му архијерејски чин доноси“, подсетио је епископ Василије.

У својој беседи епископ је нагласио да је патријарашка и архипастирска служба патријарха Максима протекла кроз сложена историјска раздобља – од монархије, преко периода атеистичке власти, до демократије. Посебну пажњу посветио је заслугама и подвигу патријарха Максима у превазилажењу жалосног раскола у Бугарској православној цркви.

„Напади расколника били су усмерени лично против патријарха Максима, уз злонамерне, неосноване политичке оптужбе. Био је вређан на све могуће начине. Упркос свему томе, није узвраћао на увреде, није изговорио ниједну ружну реч ни против кога, већ је сачувао своје достојанство и достојанство Цркве. У тим тешким временима искушења, неоспорна каноничност и лични ауторитет патријарха Максима представљали су непоколебљиво сидро Бугарске православне цркве“, истакао је епископ Василије.

На крају беседе подсетио је на речи патријарха Максима да никада није правио компромисе у питањима вере, као и на његово непрестано настојање да очува јединство Бугарске православне цркве.

Извор, фото: Бугарска патријаршија

Превод са бугарског: Редакција портала "Живот Цркве"