Документација показује да је за наставак изградње Храма Светог Саве 1986. године издата грађевинска дозвола, а 2003. употребна дозвола за конструкцију. Упркос томе, у делу медија појавиле су се тврдње да је Храм грађен без дозволе, док је његов катастарски упис повезан са питањем безбедности објекта. 

Тврдње да је Храм Светог Саве грађен без дозволе, објављене у делу медија након јавног наступа Благоја Пантелића, у супротности су са документацијом о наставку изградње светосавске светиње. Пантелић је у разговору за телевизију и портал „Инсајдер“ навео да је Храм уписан у катастар по закону познатом као „Свој на своме“. Позивајући се на одредбе тог закона о одговорности власника, поставио је питање да ли је објекат безбедан и предложио да државна инспекција то провери. У наступу није представио стручни налаз који би указивао на оштећење конструкције или конкретну опасност по вернике и посетиоце. Катастарски упис, сам по себи, не представља налаз о стању конструкције и из њега се не може закључити да је Храм небезбедан.

За наставак изградње Храма Светог Саве грађевинска дозвола издата је 1986. године. Радови су извођени на основу техничке документације, уз испитивање квалитета материјала и носивости конструктивних елемената. Године 2000. обављена су испитивања статике куполе, а 2003. године издата је употребна дозвола за конструкцију. Праћење стања настављено је и касније. Предузеће „Објектив гео“ је 2024. године вршило мерења слегања конструкције, укључујући наос, крипту, куполу и парохијски дом. Ти подаци део су документације о изградњи и праћењу Храма и не могу се занемарити у јавном извештавању о његовом статусу и безбедности.

У подизању Храма учествовале су генерације архитеката, инжењера и градитеља. Био је то подухват који је захтевао сложена техничка решења и вишегодишњи стручни рад. Посебно место у његовој изградњи заузима подизање монументалне куполе, један од најзахтевнијих захвата у домаћем градитељству. Зато тврдње да је Храм грађен без дозволе не представљају само непрецизно извештавање. Оне стварају погрешну слику о изградњи светосавске светиње и занемарују рад људи који су у њено подизање уградили своје знање и труд.

Благоје Пантелић није непознат црквеној јавности. Одлуком надлежног Црквеног суда искључен је из црквене заједнице, а против те одлуке најавио је жалбу. Његови јавни наступи о Српској Православној Цркви и раније су изазивали полемике. У овом случају, међутим, чињенице су јасне: начин катастарског уписа није стручна оцена конструктивне безбедности, а у наступу за „Инсајдер“ није представљен налаз који би указивао на конкретну опасност. Нико не оспорава право да се постављају питања о правном статусу, изградњи и одржавању објекта од јавног значаја. Ипак, када се говори о безбедности места у којем се окупља велики број људи, неопходно је прецизно раздвојити проверене податке од претпоставки. То је и одговорност медија. Наслов да је Храм грађен без дозволе може да допре до великог броја читалаца и створи утисак који не одговара документацији о наставку његове изградње. Једнако тако, повезивање катастарског уписа са питањем безбедности, без представљеног стручног налаза о опасности, оставља простор за узнемиравање јавности.  

Српска Православна Црква је вековима била ослонац српском народу, чувала његову веру, светиње и памћење. Храм Светог Саве један је од највидљивијих израза те трајне везе Цркве и народа. Подизан је деценијама, вером и прилозима бројних генерација. За многе вернике он је место на којем се моле, крштавају децу, венчавају или пале свеће за своје најмилије. За друге је то светиња којој се враћају из завичаја и расејања. Они заслужују да о Храму добију тачне и проверене информације. Његови градитељи заслужују да се њихов рад не доводи у питање неистинама о дозволама. А јавност заслужује да о безбедности светиње слуша глас струке, уместо да се на основу катастарског уписа ствара сумња за коју није представљен стручни налаз.

Извор: novosti.rs

Фото: Доброчинство; поклоничка агенција СПЦ