У суботу, 24. јануара 2026. године, одржана је Светосавска академија у Вуковару у организацији Епархије осечкопољске и барањске и вуковарског Српског дома.

Сабране око имена Светог Саве први је поздравио Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, произвевши пригодно слово:

Екселенцијо,

Поштована господо представници политичког, јавног и просветног живота наше заједнице, часни оци, браћо и сестре,

Све вас срдачно и братољубиво поздрављам надајући се да Вас затичем у добром здрављу и молитвеном расположењу у духу празника који данас прослављамо!

Сваке године када прослављамо име Првог Архиепископа српског, нашег Светог Саву, сећамо се и наново обнављамо своју постојаност и нашу светосавску опредељеност. Његова личност је одувек нашем народу одређивала смер у којем треба да се крећемо путем који нам је свима јасан и есенцијалан, а то је пут Царства Небеског. На том путу смо осетили, али и данас осећамо, бригу и човекољубивост православља, јер је светоотачки лик Светог Саве први и прави пример нашег народа у остваривању врлинског живота у Христу.

Светосавска философија живота је благодатни дар нашем народу и печат вере и духовности на светопавловски начин, који каже: Угледајте се на мене, као што се ја угледах на Христа (1Кор. 1,1). Свети Сава све чини у Христу, за Христа и са Христом, а нипошто зато да би себи стекао име (1. Мојс. 11, 4), јер је потребно да лоза има чокот на којем почива и живи.

Зато је личност Светог Саве и светосавски начин живота увек аутентичан и актуелан у сваком времену и не може се свести у просторне димензије јер увек сведочи свету Тајну Христову, како нам о томе благосвесте Дела Апостолска: Исус Христос је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде глава од угла, и нема ни у једноме другоме спасења. (Дап. 4,11).

Светосавље је есхатолошки дубоко и надилази границе ума, оно није профано и комерцијално, како многи данас доживљавају лик и дело Светог Саве. Из те живе личности излио се у нашем народу један цео филозофски систем живота, културолошке вредности и јединствене изражајности. Вредност тог система утемељена је искључиво на хришћанским вредностима. То није идеологија јер је идеологија пролазна, она пред нас ставља избор између корпоративног хедонизма еврпског који нас данас води у нихилизам, ништавило и безведност, а Христа који је живот, ставља на маргине друштва. 

Морамо имати у виду да Светосавље на правом путу истрајава кроз векове и остаје за вечност као прави пут ка коме наш народ треба да иде. Оно није никакав овосветски систем, већ је то чист православни пут за очување културе и језика, и није радикално и искључиво у односу на неку другу датост, већ они прима и прихвата различитости радујући се, зато и јесте уграђено у светско културно наслеђе човечанства.

Сав наш живот по светосавским принципима је постављен на овим темељима – најпре Богољубље, а онда човекољубље, тада ће он тећи хармонично, исправно, биће нам благоугодан и постићи ћемо добре плодове у њему. Ако би пак наш живот био и тежак и мукотрпан, јер нам животне околности нису увек наклоњене, свеједно би био хармоничан за живљење, тако хармоничан да бисмо се увек, чак и тада, за њега определили.

Богољубље рађа човекољубље, а ко одбија да воли Бога тај не може да воли ни људе око себе. Онај ко себе везује за Бога, смешта себе у Бога, везује своје биће за Бога умом и срцем, чини да тиме и Бога смешта у себе. Смештајући Бога у себе постајемо бескрајни, свемоћни, јер смо у себе сместили Бескрајног и Свемоћног. Човекољубље је стога хришћанска стварност. Човекољубље није идеал некакве идеологије, већ је задата стварност кроз Христа и у Христу, а све то потврђују и речи Светог апостола Павла: Носите бремена једни другима и тако испуните закон Христов (Гал. 6,2). 

То богато светосавско духовно искуство у аскетском смислу нам отвара простор благословеног живота у Христу и значаја јединства које се искључиво испуњава у Христу, јер како каже свети апостол Павле у посланици Ефесцима: Бог је милосрђе и због своје велике љубави којом нас је заволео, чак и кад смо били мртви у гресима, оживео нас је заједно са Христом, (благодаћу сте спашени) и подигао нас заједно, и посадио нас заједно на небесима у Христу Исусу: да би у будућим вековима показао неизмерно богатство своје благодати у својој доброти према нама кроз Христа Исуса, (Еф 2,4-7) чију истину потврђује и првоврховни апостол Петар: И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни. (1Пт 2,5), да би се у свему томе испунила заповест Божја да је Христос - Крајеугаони камен за верне и стена саблазни за неверне. Старац Софроније Сахаров је рекао: Христов живот је и мој живот. Та богооткривена истина је и светосавско опредељење на које нас упућује старац Софроније и треба да буде дубоко уткана у биће нашег народа јер само благодаћу охристовљен народ може бити Божји народ.

Драга браћо и сестре, вера, нада и љубав то је лепота Светосавља, а свети Апостол Павле посебно нам истиче: од њих највећа је љубав! Према томе нека нам љубав увек буде императив живота, да њом опраштамо једни другима сагрешења и да се на тај начин саображавамо са Христом који је Пут, Истина и Живот.

Данас је завладала тмина и помрачина над целим човечанством. Брат брату зарива мач у груди мислећи да му је непријатељ. Одриче се отац сина и син оца. Вук је вуку вернији пријатељ него човек човеку. На ову мрачну садашњицу коју проживљавамо кроз ове дубоке и мудре речи учио нас је и св. Николај Жички.

Међутим, ми светосавци смо позвани на другачији начин постојања који нас води ка вечном животу, а то можемо достићи ако пројавимо љубав у овоме свету.

На овај начин испуњавамо завет Светога Саве, да се пред кивотом Светог Симеона, и ми сви измиримо и изграђујемо љубав, као некоћ Стефан и Вукан, и да носећи крст један другога испуњавамо закон Христов, који је суштински уграђен у педагогију Светосавља јер је то пут ка преображавању у Христу Господу нашем.

Нека је свима Богом благословена и срећна слава, желим добродошлицу свима Вама, захваљујем учесницима и организаторима овог пригодног програма на труду и свима Вама на присуству овој нашој свечаној Светосавској академији.

Дозволите ми, драга браћо и сестре, да ово своје кратко поздравно слово завршим речима из жичке беседе Светога Саве о правој вери: ...положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере Господа Бога нашег Исуса Христа. Ове речи Светога Саве, његове свевремене савете и мудре поуке: Ставите (их) браћо у срца ваша и пред савест вашу и пред очи ума вашег и разумите их. Тада ће свима нама и Бог помоћи, Коме нека је слава и беспочетност у бесконачне векове. Амин.

У програму су учествовали Биљана Ђуровић и Љубомир Булајић као наратори, мушки хор ”РИЗНИЦА”, Вукашин Поповић и Олга Ђорђевић, а светосавску беседу држао је протојереј-ставрофор др Марко Шукунда.

Извор, фото: Епархија осечкопољска и барањска