У понедељак, двадесет и седми по Духовима, када наша света Црква прославља свештеномученика Климента Римског, Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Његовом Преосвештенству саслуживали је свештенство храма: протонамесник Немања Младеновић, протонамесник Александар Сенић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су богослови: Павле Лазаревић, Сава Конатар, Милош Вељковић и Владан Степовић.

За певницом је било братство храма са матурантима богословије Светог Јована Златоустог.

По прочитаном Јеванђељу Његово Високопреосвештенство обратило се верном народу надахнутом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа.

Браћо и сестре, данашњим Јеванђељем Господ позива Своје Апостоле, а преко њих и на све, да Својом Вером у Христа и Животом по Христу светлимо Себи и другима. И зато данашње каже Јеванђеље: “Ви сте светлост свету, не може се град сакрити кад нас гори стоји, нити се, каже, упали свећа и меће по суд, него на свећњак да светли свима који су у кући”. Сви ми, крштени људи, браћо и сестре, позвани смо на светлост и дужни смо да светлимо Својим Животом, Својом Вером, Својим делима, Својим понашањима, да би и други, видевши нашу светлост, да ми светлимо светлошћу Христовом.

Али треба да знамо, браћо и сестре, и то да ни апостоли ни ми нисмо светлост, сами собом, него Христом. Јер само Он, Христос, својом божанском светлошћу осветљава споља и изнутра свеколико биће света. Зато је, браћо и сестре, и речено у данашњем Јеванђељу: “Тако да се светли светлост Ваша пред људима, да људи виде Ваша добра дела и прославе Оца Вашег који је на небесима”. Заиста, браћо и сестре, човек или светли својим добрим делима, или је помрачен својим неделима. И зато, речено је у Јеванђељу, да светлост Христова просвећује и освећује све. У овим кратким речима садржана је, драга браћо и сестре, сва истина људског живота. У њима, у овим речима, садржана је истина о свету, о човечанству, ономе на шта је призван род људски и свако људско биће, а то је да их обасјава светлост Христова. У тој светлости Христовој, која сија са небеског божанског лица, која је вечна светлост, неприступна светлост. Светлост којој не можемо приступити, у којој сам Бог почива и преко које ми познајемо тајне неба и земље. Само они људи које обасјава та светло знају све и дубине, како кажу свети отци, и ширине и висине живота и овога и онога света. Онога која је обасјала светлост Христова и који живи у светлости Христовој, тај човек, браћо и сестре, зна и тајну овога света и тајну онога света. Јер и овај свет и онај свет, поготово, је тајна за нас и ми је не можемо открити искључиво нашим разумом.

То можемо само открити је нашом вером и животом о тој вери. Дакле, браћо и сестре, зато само онај који зна шта је било на почетку и шта ће бити на крају, тај, браћо и сестре, управо, зна да светлити, значи бити освећен, значи бити просвећен, значи бити просвећен Христом, а ко је Христом просвећен, код њега је просвећен и ум, и разум, и срце, и душа, све је у таквом човеку просвећено, јер он прима светлост од Христа. Заиста, браћо и сестре, ко је просвећен светлошћу, оном којом смо ми још просвећени, у самој светој тајни крштења, и који смо запечаћени Духом Светим, зато, кад се крштава дете, човек, каже се: “Печат дара Духа Светога”. Да, тај Дух Свети, браћо и сестре, он треба да светли у нама. Дух Свети је тај који нас води и који нас руководи. Зато ће апостол Павле рећи:”Духа Божијега не гасите у себи”. Ако угасимо Духа Божијега, онда гасимо светлост Христову, која је у нама. Зато је дужност свакога крштеног хришћанина да остане у тој светлости у којој га обасјава Христос у светлости коју смо примили на крштењу и који смо запечаћени Духом Светим. И управо том светлошћу нас Бог обасјава сваки пут, то треба да знамо, драги моји, сваки пут када испуњавамо заповести Божије и када творимо врлине од Бога која су нам даде. Апостол Павле нам каже док светлост имате: “Верујте у светлост да будете синови светлости”. Пазите, да будете синови светлости. Ако нисмо синови светлости, онда смо синови таме, браћо и сестре. Светлост је нешто толико тајанствено, толико, браћо и сестре, дивно, толико, како бих рекао, божанствено, да се мишљу људском не може описати, нити се може речима исказати, а ни познати без вере. У ту светлост Христову се, у браћо и сестре, мора веровати. Вером у светлост постајемо синови светлости, како каже апостол Павле. А зашто нам је потребна светлост? И зашто, на пример, мрак мрзи светлост? Зато што светлост разоткрива све оно што се у тами чини. Зато и ми, и кад грешимо, па мислимо, није ме видео човек. Прошао сам да тако кажем. То је најмање важно, јер су нас видели људи кад смо погрешили. Али треба да имамо тај осећај, да нас гледа Онај Невидљиви, а свудаприсутан.

То је Бог наш, браћо и сестре. Зато, браћо и сестре, гледајмо и трудимо се да будемо освећени светлошћу Христовом. Јер човек, ако није освећен светлошћу Христовом, он је, нажалост, код оног Нечастивога, а кад се тај Нечастиви усели у нас кроз нашу таму, он чини од нас да будемо синови паклени. Он руководи са нама, тама руководи са нама, а по мраку зна ли човек куда иде. Не зна, браћо и сестре. Не зна. Зато и каже Апостол, док светлост имате, ходите у светлости. Будимо са Христом и у Христу. И онда не бојимо се да ћемо ићи по тами, јер је Христос Тај који просвећује и освећује свакога човека. И то имајмо на уму, да смо освећени и просвећени и осветљени благодаћу Дука Светога. Да ту светлост појачавамо у себе, све што више чинимо добро. Што више живимо Црквом, што више живимо Јеванђељем, ми ту светлост појачавамо у себи, а кад појачавамо светлост Христову у себи, ми одгонимо таму у себи. А кад одагнамо таму, онда од себе одгонимо и мрзовољу, и мрзост. Одагнавамо све оно што нам смета да идемо за Христом и да будемо у светлости Христовој.

Бог вас благословио!”

У наставку свете литургије, Његово Високопреосвештенство Господин Јован, причестио је верни народ Телом и Крвљу Господњом, и пресекао је славски колач протонамеснику Александру Сенићу, професору богословије светог Јована Златоустог.

ђакон Александар Ђорђевић

Извор, фото: Епархија шумадијска