Христос посреди нас, драги моји читаоци!

           Данас Света Црква свечано уздиже над нама Крст Господњи. Стојимо пред највећом тајном коју је Сам Спаситељ изразио овим загонетним речима: „Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље“ (Јн. 12: 31).

           Али у чему је овде победа? Христос на Голготи изгледа побеђено. Беспомоћан је, исцрпљен због изгубљене крви, ученици су Га напустили, а гомила га је исмејала. На страни „кнеза овога света“ су сва моћ Римског царства и јудејски закон, груба физичка сила, гомила и свесилни страх од смрти који држи човека у ропству.

           Међутим, хришћанство нам открива потпуно нову оптику – оптику Божанске Љубави у којој земаљски пораз постаје вечни Тријумф. По традиционалном људском схватању суд се састоји од утврђивања кривице, доношења пресуде и извршења казне. Међутим, Бог не суди као човек.

Суд Божји није акт освете, већ је појава Светлости: „А ово је суд што је светлост дошла на свет, а људи више заволеше таму неголи светлост; јер њихова дела бејаху зла“ (Јн. 3: 19). Крст је мерило правде, у чијој светлости се обнажава истинска суштина сваког људског срца и целе људске историје.

           Свет је на Голготи показао свој најдубљи пад. Одбацио је свог Творца Који је стао пред њега у кротости и љубави. Раширивши Своје руке на Крсту у загрљај, Христос је показао какав је Бог у Свом кенозису. Истовремено, Крст је показао какав је свет без Бога – пун је мржње, зависти и страха. Ваздвижење Крста Господњег показује критеријум по којем ће бити суђено свакоме од нас. Суд се не састоји у томе да Бог тражи повод да нас казни, већ у томе како ми реагујемо на Његов Крст. Да ли га сматрамо „безумљем“ и „саблазни“ или у њему видимо „Божју силу и Божју премудрост“ (1 Кор. 1: 23-24)?

_{Фото: цар Ираклије одсеца главу Хозроју и улази у Јерусалим са Часним крстом, фреска у презвитеријуму, Санта Кроче, Фиренца (1385-87), извор: wga.hu}

           Како се одиграло изгнање ђавола, ако и данас око себе видимо толико зла и страдања? Зар се Спаситељеве речи нису оствариле? У потпуности су се оствариле. Пре Христовог Крста грех је имао апсолутну власт над човеком. Смрт је била ћорсокак и победа таме у коју су одлазили и грешници и праведници. Ђаво је човечанство држао у страху од смрти, потчињавајући га својој вољи кроз егоизам и греховне страсти. Светитељ Јован Златоусти пише да је ђаво поразио Христа на Крсту мислећи да уништава још једног смртника, али се суочио са Самим Извором Живота. Крсно Дрво је постало удица на коју се упецао сатана прогутавши тело, али сревши Божанство.

Христос је истерао кнеза овога света из саме основе бића. Лишио га је снаге. Ђаво више не господари над човеком. Сад може да искушава и да нуди илузије, али не може да приморава. Његова власт се срушила у тренутку кад је Христос изговорио: „Сврши се!“ (Јн. 19: 30).

           Данас се Крст Господњи уздиже над целом васељеном, али он треба да буде подигнут у центру људског духа. „Кнез овога света“ није просто спољашња тамна сила. То је дух гордости, егоцентризма, самосажаљења, чамотиње и страха, који покушава да царује у нашем уму и срцу. Узети свој крст и ићи за Христом значи добровољно пристати на то да се Божански суд оствари над свим нашим греховним навикама и лажним вредностима. То значи разапети свој егоизам ради љубави према Богу и ближњем. Кад опраштамо неизречену увреду подижемо Крст. Кад се молимо за непријатеље – рушимо кнеза овога света. Кад се одричемо лажи, неправедног стицања и блуда ради истине Божје – сведочимо да је Христос победио у нашем срцу. 

           Крст није само оруђе победе, то је знак безграничне наде. Гледајући ваздвижење Светог Дрвета имајмо на уму: колико год непрозирно да изгледа сумрак савремене историје, какве год бриге да испуњавају наше срце, главна победа је већ освојена. Тама више нема будућност. Кнез овога света је осуђен и прогнан. А Христос Који је узнет на Крст све привлачи Себи дарујући победу над грехом страхом и самом смрћу.

           Поклонимо се Часном Крсту с дубоким свештеним страхом и љубављу кличући од свег срца: „Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим!“

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор и фото: t.me/lekarzpmluka

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић