Народна кухиња „Дивна Вековић" је по благослову Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија отпочела са радом на Васкрс 2017. године при Манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама.

Тренутни број корисника прелази 150, кувани оброк се доставља на пет пунктова у граду, а појединим корисницима лошијег здравственог стања, као и онима који су на периферији, доноси се и на кућни праг.

Управник - јереј Миленко Ралевић, парох трепачко-шекуларски.  

Жиро рачун: 535-15064-89 (Прва Банка)

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

2021. године за Радио Беране отац Миленко је изјавио: "Наше услуге користе људи различитих националности, јер ми смо ту да без разлике пружимо помоћ свима којима је она потребна. ... помажући једним другима свеједочимо оно људско што је у нама". Тада је корисника било око 200.

Преко епархијске народне кухиње се организује подела божићних пакетића за децу без родитеља, која живе у немаштини. У сарадњи са добротворном организацијом "Чојство" из Берана организују се ходочашћа на Косово и Метохију, помоћ деци Ораховца. 2024. године: "Чланови "Чојства" од прикупљених 800 евра, заједно са беранском народном кухињом "Дивна Вековић", која ради под окриљем Епархије будимљанско-никшићке, деци у Ораховцу купили су слаткише и играчке, а поменутом свештенику (ЖВ: Милану Станојевићу) уручена је донација од 16.770 евра - за осликавање цркве Успења Пресвете Бородице."

„Да добијете јело, не теба вам никакава потврда нити документ. Никада се није десило да некоме не дамо да једе”, - каже нам куварица Наташа Мићуновић која је задужена за спремање хране.

Нису само стари и болесни ти који су корисници народне кухиње. “На пунктовима гдје дијелимо храну често долазе породице са дјецом”, - прича нам возач Ратко Миловановић који је задужен за дистрибуцију. 

P.S.

Знаменита Васојевка Дивна Вековић, како биљежи Милутин Осмајић, рођена је 1886. у селу Лужац, у околини Берана. Основну школу завршила је у манастиру Ђурђеви Ступови, а нижу гимназију у Скопљу. Као стипендиста Дјевојачке школе на Цетињу и Института за школовање женске дјеце "Царица Марија", наставља школовање у Француској. Дипломирала је на Медицинском факултету на Сорбони. Била је чланица Међународног црвеног крста у Женеви. Прва црногорска љекарка, која се, поред примарног позива, бавила и књижевним стваралаштвом, сликарством и превођењем. Његошев „Горски вијенац“ превела је на француски језик 1917. године. Цијенећи ту њену заслугу, краљ Никола је награђује спомен-брошом са ликом Његоша. Дивна Вековић је препјевала на француски језик Змај Јовине пјесме, превела је „Живот и обичаје српског народа" Вука Стефановића Караџића, те збирку народних прича. Аутор је два речника француске граматике (због тих заслуга за културу Француске одликована је Легијом части), и књиге „Крвни умир“ (1926. одбранила је докторску дисертацију на Београдском универзитету, која је штампана под овим насловом). Била је професор у Беранској гимназији.

Дивна, ћерка Уроша и Толе Вековић, била је свестрано образована личност, говорила је четири свјетска језика: француски, италијански, енглески и руски. Припадала је плејади истакнутих жена интелектуалки, која се својим умјетничким и књижевним стваралаштвом винула у врхове европске културе.

Током Првог свјетског рата, као истакнути члан Међународног црвеног крста, организовала је бројне хуманитарне акције слања помоћи у храни, љековима и санитетском материјалу, храбро учествујући у првим борбеним редовима у збрињавању и лијечењу рањеника на Солунском фронту. Краљ Петар I Карађорђевић одликовао је Орденом Карађорђеве звијезде са мачевима.

Почетком Другог свјетског рата др Дивна Вековић је пришла монархистичком четничком покрету. Држала се пароле: "За Крст часни и слободу златну - за краља и отаџбину". Одступала је крајем рата са војском војводе Павла Ђуришића и великим народним збјегом, предвођеним Митрополитом Јоаникијем Липовцем. Убили су је партизани надомак Зиданог Моста, бацивши леш у ријеку Саву. Тако се, према писању аутора Милутина Осмајића, у смрти сврстала у многобројну "безгробну војску Васојевића".

(Епархија будимљанско-никшићка, види о њој више од Милице Краљ на Националној ревији "Наши неодужени дугови")