Дана 6. септембра 2026. године, у 14. недељу по Педесетници, на празник Сабора московских светитеља, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил служио је Божанску литургију у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви.

По завршетку Литургије, предстојатељ Руске православне цркве предводио је свемосковску литију уз молебно појање Пресветој Богородици и московским светитељима.

Током литије верници су носили Смоленску икону Пресвете Богородице, кивот са честицом моштију благоверног кнеза Димитрија Донског и икону московских светитеља.

Историјском трасом заједно са Његовом Светошћу прошли су архијереји и свештенство, монаштво, чланови друштвених организација и многобројни верници.

Међу учесницима литије били су министар индустрије и трговине Руске Федерације А. А. Алиханов; заменица председника Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације А. Ј. Кузњецова; председник Либерално-демократске партије Русије, шеф посланичке групе ЛДПР-а у Државној думи Федералне скупштине Руске Федерације и председник Одбора Државне думе за међународне послове Л. Е. Слуцки; председник Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и медијима В. Р. Легојда; руководилац Одељења за националну политику и међурегионалне везе града Москве В. И. Сучков; ревизор Рачунске коморе Руске Федерације И. Н. Каграмањан; заменик председника Светског руског народног сабора и ректор Руског православног универзитета Светог Јована Богослова А. В. Шчипков; заменик председника Светског руског народног сабора и председник Надзорног савета Сверуског друштвеног покрета „Православна Русија“ М. М. Иванов; генерални директор телевизијског канала „Спас“ Б. В. Корчевников; главни уредник телевизијског канала „Русија 24“ Е. В. Бекасов; атаман Централне козачке војске А. В. Фадјухин; ректор Првог козачког универзитета (МГУТУ „К. Г. Разумовски“) А. С. Миронов и други.

У молебном појању учествовали су архијереји и свештенство који су саслуживали Његовој Светости на Божанској литургији у Храму Христа Спаситеља.

Молитвене песме извео је здружени омладински хор под управом Ане Голик. У његовом саставу били су чланови престоничких хорских ансамбала: хора покрета „Патријаршијски добровољци“, хора Сретењске духовне академије, омладинског хора „Распевана савест“ при храму иконе Пресвете Богородице „Потражи изгубљене“ у Перову, хора „Фацетија“ Сретењског ставропигијалног мушког манастира, хора „Лагода“ и Омладинског хора Сретењског манастира.

По доласку литије до раскрснице Фрунзенског кеја и Хамовничког вала, на посебно постављеној бини Његова Светост патријарх, преосвећени архијереји и свештенство служили су молебан Пресветој Богородици и благоверном кнезу Димитрију Донском.

По завршетку молебана, Његова Светост обратио се верницима првосветитељском беседом:

„Драге владике, оци, браћо и сестре!

Све вас срдачно поздрављам поводом великог празника, који је постао заиста значајан за град Москву!

Овога пута имамо радост да као главну светињу празника видимо Смоленску икону Пресвете Богородице. За мене, као архипастира чијих је 25 година живота било повезано са Смоленском, то је нарочито драго.

Биле су то веома тешке године за нашу Цркву. Смоленска епархија је мала и тадашње невоље прилично су се снажно одражавале на црквени живот. Али, милошћу Божијом, ипак смо успевали и да отварамо нове храмове и да обнављамо старе. А што је најважније, река верујућег народа никада није престајала да притиче Смоленској икони Пресвете Богородице. Јер су са овом иконом повезани и победа на Бородинском пољу – пред њом се молио М. И. Кутузов – и многи други важни тренуци наше историје.

Данас је ова прослављена икона међу нама. И, наравно, у својим молитвама, обраћајући се Пресветој Богородици, треба да је молимо да Њен Покров буде прострт над нашом Отаџбином, над нашом земљом. Јер, како се каже у једној молитви, ‘многи устадоше на нас’. Не зато што смо другима учинили нешто лоше, већ зато што за многе представљамо неприхватљив пример: ми повезујемо савремену државу, са њеном развијеном науком, техником и различитим другим странама савременог живота – са православном вером.

Окупљамо хиљаде људи који се не одричу вере. И то нису само старији људи – то су људи различитог узраста и различитог положаја. То сведочи да је Господ приклонио Своју милост над нашом Отаџбином, која је прошла кроз страшне године прогона од безбожника и претрпела страдања због вере. Данас, пак, имамо све могућности да прослављамо Господа у нашој Отаџбини, да се молимо и за нашу земљу, и за нашег православног председника, и за нашу војску, и за сав народ. А свако се у својим молитвама моли за своје родне и ближње.

Докле год Царица Небеска чује ове молитве, дотле ће Она окупљати хиљаде и хиљаде људи који се клањају Њеном Пресветом имену и моле пред Њеном чудотворном иконом.

Нека Покров Пречисте Царице Небеске пребива над нашом Отаџбином, над градом Москвом, над градом Смоленском – будући да је икона из Смоленска – и над свим градовима и селима наше Отаџбине!

Нека Она укрепљује духовну снагу нашег народа. Нека укрепљује веру у људима, нарочито у младима, јер њима, како се каже, припада будућност – они треба да наставе дело својих отаца и дедова. Дај Боже да ново поколење младих сачува православну веру, љубав према Русији, према својој Отаџбини, како би могло да чини дела ништа мање значајна од оних која су чинила претходна поколења.

Још једном бих желео да завапим Господу: нека Господ чува нашу земљу, наш народ, нашу Цркву и све вас, драги моји, у православној вери, у љубави према Отаџбини и у љубави према својим ближњима! Нека нам Покров Пресвете Богородице помаже да превазилазимо свакојаке проблеме – и личне, и породичне, и оне веће и значајније. И нека се благочешће укрепљује у нашем народу до свршетка века.

Свима вам честитам празник!“

Потом је литија настављена. По доласку до зидина Новодевичјег манастира служен је молебан московским светитељима.

На крају Свемосковске литије Његова Светост патријарх Кирил поново се обратио пастви:

„Све вас, драге владике, оци, браћо и сестре, срдачно поздрављам са празником Сабора московских светитеља!

Нема много престоница у свету у којима се прославља овакав празник. То говори о томе да су град Москва и наша Отаџбина удостојени да имају свете угоднике као духовне узоре, духовне, па чак и политичке наставнике, нарочито у давна времена.

Заиста, велики кнезови који су предводили нашу Отаџбину, православни владари који су много учинили за јачање Русије, њено благостање и њено претварање у светску силу која поседује огромну моћ, учинили су веома много за нашу земљу и, наравно, за нашу Цркву.

Та времена су отишла у прошлост, а нису отишла лако – већ кроз насиље, тугу, репресије и људска страдања. Они који су Русију одводили са тог историјског пута вероватно ни у најстрашнијем сну нису могли да замисле да ћемо се ми, у оволиком броју, крај зидина ове прослављене обитељи, која је у совјетско време била затворена за богослужења, окупити да прослављамо имена светих угодника Божијих који су просијали у руској земљи и у граду Москви.

Већ само то треба да укрепи у вери оне који се колебају. Јер, по свим законима развоја људске цивилизације, оно што се догодило са нашом земљом у совјетско време никако није могло да води ка обнови православне вере, која је на све начине искорењивана и са којом никакву будућност нису повезивали ни наша интелигенција, ни владајућа класа, ни многи становници градова. Многи су са поштовањем и интересовањем гледали на храмове, али нико није могао да замисли да ће Православље доживети препород. А заједно са тим препородом препородиће се и наша земља, која, ослањајући се на духовну снагу и предака и светих угодника, поново постаје земља која је, уверен сам, непобедива.

Да би тако и било, морамо да се трудимо за добро наше Отаџбине, за добро наше Цркве, и да не престајемо да се молимо за нашег председника, за власти, за војску и за наш народ. Корачајући путем у будућност – путем који, наравно, никоме није познат – надајмо се да ће Господ, као што је чувао руску земљу, тако сачувати и све нас, укрепљујући и град Москву, и Русију, и нашу Цркву!

Све вас срдачно поздрављам и честитам празник!“

Свемосковска литија до Новодевичјег манастира једна је од најстаријих и најзначајнијих у историји Руске православне цркве. Историја литије од Кремља до Новодевичјег манастира повезана је са преносом Смоленске иконе Пресвете Богородице.

Древна икона је крајем XIV века пренета у Москву и постављена у Благовештенском саборном храму у Кремљу, одакле је касније, на молбу становника Смоленска, враћена у тај град. Икона је свечано испраћена изван града, док је у кремаљском Саборном храму остао њен верни препис.

Дана 13/26. маја 1524. године велики кнез Василије III је, у част освајања Смоленска 1514. године, основао Новодевичји манастир на месту где се народ опростио од чудотворне иконе, на обали реке Москве.

Дана 28. јула / 10. августа 1525. године, по његовом наређењу, икона Пресвете Богородице „Смоленска Одигитрија“ свечано је пренета из Благовештенског саборног храма Московског кремља у манастир. Литију су предводили лично Василије III и митрополит Данило. У спомен на овај догађај установљен је годишњи празник са литијом од Кремља до Новодевичјег манастира.

Године 1612. манастир је готово потпуно разорен када су снаге руског народног устанка у њему опколиле последње пољске интервенте. Манастир су обновили први Романови и он је постао место царских поклоничких посета. Цареви Михаил Фјодорович и Алексеј Михајлович долазили су овамо из Кремља, а пошто се манастир налазио изван града, крај његових зидина подизани су шатори у којима су ноћили како би остали на јутарњем богослужењу, после којег су угошћавали поклонике. Одатле је потекао обичај народних свечаности код Новодевичјег манастира, које су касније премештене на Девичје поље и Пресњу.

Традиција одржавања „Смоленске литије“ 28. јула / 10. августа није прекидана готово четири столећа. До времена Петра I литију су редовно предводили руски владари и патријарси, а потом, све до 1917. године, московски митрополити. Овај догађај имао је посебан значај за Московљане, који су верску свечаност спајали са народним светковинама на Девичјем пољу.

Захваљујући Новодевичјем манастиру, улица Пречистенка добила је своје име. Сама улица постојала је и раније, али јој је то име дато личним царским указом 1658. године – у част иконе Пречисте Дјеве, ка којој се овом улицом ишло у литији од Кремља до Новодевичјег манастира.

Извор, фото: patriarchia.ru

Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"