Са Христом човек мења поглед на свет!

Јеванђељска перикопа о исцељењу узетог у Бањи Витезди метафорички осликава отуђеност и усамљеност човека данашњице, једна је од поука презвитера др Владана Таталовића, проф. Православног богословског факултета у Београду, на трибини коју је приредила Црквена општина при Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљевској гимназији. Трибини је присуствовао и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, са чијим благословом овај циклус траје.

Положај човека, који 38 година лежи у Бањи Витезди одузет и без икога да га спусти у воду у тренутку њеног таласања, које доноси исцељење, налик је данашњем чекању на интервју за најбоље плаћено радно месту у економском сектору, јер се у обема ситуацијама појединац осећа изложен подозривости оних који су у његовој близини, односно одсуству људскости у међусобном опхођењу. Управо ова ефектна паралела основа је тумачења познатог јеванђељског одломка (Јн 5, 7) презвитера др Владана Таталовића на трибини насловљеној управо по стиху „Господе, човека немам“. Наиме,  вапај уневољеног парализом у древном лечилишту у Јерусалиму, на који нас управо у данима Васкршњег поста свештенство подсећа приликом освећења водице, овом новозаветном тексту даје универзалност и чини га поучним посебно у 21. веку у коме, парадоксално, упркос обиљу средстава комуникације и виртуелног дружења, човек бива усамљенији него икада и, као такав, анксиозан и депресиван. У трци за удобношћу коју свет нуди, људи једни друге не гледају као људе, већ као конкуренцију. Уколико се нешто не промени, упозорио је предавач, последице усамљености ћемо осећати у још већој мери, јер се човек може навићи на то стање и оно му, попут телесне болести, може постати природно. Свети јеванђелист Јован бележи питање које Господ Христос поставља човеку:“Хоћеш ли да будеш здрав?“ што, гледано кроз визуру данашњице, значи изаћи из својеврсне удобности патње и промену начина расуђивања.

Христос га (одузетог) лечи Својом речју. Враћа Својој творевини првобитно достојанство. Каже:“Узми одар свој“ да не постоји траг да си био болестан, као што у болници склањају кревете болесника кад изађу… Са Христом човек мења поглед на свет! Мења поглед на околину и бива ослобођен тренутка у ком је био прикован за било шта на земљи. Болесник не препознаје Христа, не види Га, јер људи виде својим очима, умом и срцем једну страну живота. Црква сведочи да постоји и друга могућност. Болест, усамљеност, проблеми и све што сналази човека нема последњу реч. Христос долази и даје Божју силу да се понесе одар- објаснио је презвитер Владан Таталовић феномен доласка Господњег у свет, благодат исцељења изливену и на човека који није показао веру, коју данас можемо наћи у Цркви- телу Христовом, која се стара о својој деци.

Указавши на опасност од обезличавања човека у потрошачкој култури 21. века, односно његовог свођења на пуко материјално битисање, др Таталовић је истакао да је на нама, као светосавском народу, да водимо борбу за очување вековних вредности, а не да „чекамо да се узбурка вода“. Такође, Господ упозорава да је грех („Иди и не греши више да ти се што горе не догоди“) кључни узрок паралисаности болесника у Бањи Витезди, те је неопходно да бдимо над собом и, уколико ипак сагрешимо, да се покајемо и трудимо се да будемо људи. Бити човек, истакао је предавач, значи застати поред оног ко је паралисан, обићи усамљеног, осмехнути се тужном… И то не можемо чинити без Христа, јер са Њим су то чинили светитељи. Црква улази у живот сваког човека и самоћа нема последњу реч, већ само живи Бог- Христос, Који нам се открива како би нас исцелио и привео Себи, закључио је презвитер др Владан Таталовић. У завршници трибине, проф. Таталовић је одговарао на питања посетилаца, које је ова тема, као и његово излагање, подстакла на размишљања и проширивање знања, имајући у виду њену актуелност у данашњем тренутку и практичну применљивост пастирских поука ради поправљања квалитета живота.

Ј. Ј.

Извор, фото: Епархија ваљевска