Јереј Дејан Крстић: Косово није само историја, него унутрашња стварност човека

Косово за нас није изгубљено, нити може бити изгубљено. Није било ни 1389. године, није ни данас. Оно је на светотајински начин унето у Царство Божје. Косово је увек присутно као икона васкрсења, неке су од сјајних поука предавања јереја Дејана Крстића, које је окупило бројне Ваљевце на платоу испред Храма Васкрсења Христовог

Низ предавања о, за српски народ, вечној теми- Косову и Метохији, у сусрет празнику Светог Кнеза Лазара и мученика косовских- Видовдану, који је прошле године отпочео јереј др Душан Ђаковић, настављен је казивањем о теми „Косовска етика у савременом свету- страдање као пут ка васкрсењу“ јереја Дејана Крстића, ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу. Приређено са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, а у организацији Црквене општине при Храму Васкрсења Христовог, сабрање је посвећено српском народу на Космету који, упркос свим тешкоћама са којима је суочен, истрајава у свом опстанку, сведочећи снагу давно утемељеног завета одбране оног најсветијег у српском историјском постојању. Подсетивши на познати десетерачки стих „земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“, јереј Дејан Крстић је навео да Косово и Метохија за српски народ није само географски појам, већ парадигма крстоносне историје српског народа, место претварања страдања у смисао и где је жртва постала израз љубави, а смрт пут у живот. С тим у вези, Косовска етика је духовно- историјски појам који израста из искуства Косовског завета и Косовске битке 1389. године у чијем средишту, истакао је предавач, стоји косовска истина да човек није створен само за голи опстанак, већ за верност Богу, истини и својој савести, због чега се избор Светог Кнеза Лазара тумачи као избор небеског царства- сведочанства да је боље изгубити све земаљско, него оно што је вечно.

Косовска етика страдање не види као апсурд, него као пут откривања смисла. Крст у том искуству није крај, него пут ка васкрсењу. Човек кроз страдање не пропада него се, ако страдање прими у вери, а вера значи поверење у љубав Божју, изнутра преображава. Косовска етика нас супротно логици овог света учи да верност стоји изнад користи. Човек није оно што има, него оно чему остаје веран чак и када га то кошта живота. Зато, Косовска етика у човеку гради духовну вертикалу у којој се живот не мери смо успехом или неуспехом, него смислом и истином- приближио је јереј Дејан Крстић  српско искуство новозаветне етике и заједнице призване да чува завет са Богом, оличено у мучеништву за Христа Господа српског кнеза и витезова. 
У савременом свету, истакао је предавач, Косовска етика постаје избор сваког човека да ли ће остати веран истини, ако се то не „исплати“, изабрати праведан уместо лаког пута, сачувати савест упркос притисцима света и друштва.

За нас православне, Косово није само историја, него унутрашња стварност човека. Косово је како се често говори, грдно судилиште на коме се не суди само Србима и Турцима или Србима и Албанцима. Косово је грдно судилиште на коме се суди целом свету, јер на њему сваки човек и сваки народ открива меру своје верности Богу, истини и правди. У том откривењу стоји суштина Косовске етике- оценио је ректор Нишке богословије, уз осврт на недобронамерне коментаре „о слављењу пораза“, те немогућности напредовања Србије.

Лазарево опредељење за Царство небеско ни у ком случају није позив на пораз, већ позив на верност. Ми не гајимо код свог народа култ страдања, смрти или нечег за шта нас оптужују. За нас је пут Косова- пут кроз страдање ка животу који се открива као васкрсење. Косовски завет није ништа друго до Светосавски завет- казао је јереј Дејан Крстић о српском искуству јеванђеља Христовог, илити науку да васкрсење не бива без страдања, те да се светлост васкрсења управо након страдања јавља, о чему говори Свети апостол Павле, а два миленијума касније и равноапостолни Свети Владика Николај. Говорећи о избору Светог Кнеза Лазара, отац Дејан Крстић је навео да је он испунио позив Господа Христа да узме свој крст, крст свог народа, и поведе га ка Голготи која ће постати улаз у славу Царства небеског.

Као што је Христос добровољно примио страдање ради спасења света, тако и косовска жртва није пораз. Она је жртвена љубав… Када говоримо о жртвеној љубави, знамо да жртва није крај. Она је почетак. Управо у томе је дубоки смисао Лазаревог избора. Он је себе принео на жртву Богу – једна је од снажних поука предавања ректора Нишке богословије, која носи име као и више од два века стара богословска школа у Призрену, граду у коме је рођен и одрастао.

За нас, Косово је христолико. Оно је наша историјска Пасха, прелаз из ропства у слободу, али не слободу овог света, већ слободу деце Божје. Зато, Косово за нас није изгубљено, нити може бити изгубљено. Није било ни 1389. године, није ни данас. Оно је на светотајински начин унето у Царство Божје. Косово је увек присутно као икона васкрсења- казао је јереј Дејан Крстић, додавши да нас управо томе учи Видовдан- да без крста нема васкрсења, да без жртве нема вечне славе, а без љубави која се слободно дарује нема ни народа, ни личности, ни светости. Стога, Видовдан за нас није прошлост, већ наша садашњост и будућност, јер пред нас износи вечно питање:“Који крст данас носимо, да ли смо као Лазар спремни да изгубимо земаљско ради вечног?“, указао је јереј Дејан Крстић на избор који се поставља пред савремене Србе.

Свети Владика Николај је говорио да је Косово „најтрагичнији и најсветији догађај у нашој историји“, али и да је „Косово најеванђељскији догађај у историји нашег народа“. Заиста, у Кнезу Лазару препознајемо христоликог вођу, у његовим витезовима- свете мученике, у бици- литургијско самоприношење. Свети Кнез Лазар се у предању појављује као праобраз Христа у начину слободног прихватања жртве из љубави према Богу, истини и правди- објаснио је јереј Дејан Крстић подударност прихватања жртве српског кнеза са спасоносном жртвом коју приноси Син Божји. Кнез Лазар није истоветан Христу, али његово страдање води ка васкрсењу.

„Да ли се можемо бавити Косовском етиком (јеванђељем), а да избегнемо Косово као географски појам, јер у духу времена у коме живимо, оно може представљати камен спотицања, као и да ли Косовску етику остварује онај који носи мајицу са поруком „Нема предаје“ или онај који чува светињу породице?“, питања су протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског заменика Епископа ваљевског г. Исихија, упућена предавачу. Констатовавши суштински значај и дубину наведене проблематике, јереј Дејан Крстић је казао да Косово јесте географија, али не само то, будући да на њему живи народ, да Црква врши своју мисију на њему, о чему говори велики број народа који долази, примера ради, на славу Манастира Дечани, на којој је прошле године подељено преко 4 хиљаде пакета ручкова. Дакле, народ долази Светом Краљу Стефану Дечанском и Дечане препознаје као своје, истакао је предавач.

Народ долази знајући, како је говорио Владика Атанасије (Јевтић), да су кључеви Косова и Метохије у кивоту дечанског краља. Ко хоће да узме те кључеве, мора да их узме из његових руку. Дакле, питање Косова и Метохије за наш народ јесте и питање територије (географије), али не само то. То је питање националног идентитета, нашег смисла и нашег опредељења- објаснио је отац Дејан Крстић данашње поимање логике Светог Кнеза Лазара о Царству небеском које је, насупрот земаљском, непролазне природе.

Не смемо да дозволимо да се питање Косова сведе на политиканство, да нам је питање Косова терет кога се морамо што пре ослободити јер, кад не буде било Косова, наћи ће наши непријатељи нешто што ће нам бити препрека за рај. Косово никада не смемо да сведемо само на идеологију. Никада Косово не сме да постане монета за политичко поткусуривање. Косово мора да буде нешто око чега нема расправе и око чега ми морамо да имамо јединствени став као што је иза Лазаревог става за Царство небеско стане читав народ- објаснио је јереј Дејан Крстић суштину опредељења косовских страдалника над којим данашњи Срби не би смели да имају дилему.

Косово није реторика, нису графити по улицама, мајице и слично. Косово је опредељење и животни став, како је Ава Јустин формулисао:“Све за Христа, Христа ни за шта“. Свако од нас мора то да освести код себе. Све треба да буде подређено Христу и јеванђељу, а све што одводи од Христа удаљити од себе, а то значи и више деце, верност Богу, свом народу, свом пријатељу и супружнику, свему ономе што је свето и честито- закључио је предавач у одговору на питања оца Филипа Јаковљевића. У завршници излагања, отац Дејан Крстић је поделио своја сећања на родни Призрен, који је био принуђен да напусти 1999. године након повлачења српских оружаних снага, архимандрита Јована Радосављевића, Ваљевца, који је дуги низ година био на челу Призренске Богословије и младе ваљевске свештенике, који су оставили лепе трагове у Богословији Светих Кирила и Методија у Нишу, којом данас управља.

Сабрање у сусрет Видовдану на платоу Саборног храма песмом је украсила позната вокална уметница из Ваљева Мила Павловић са пријатељима.

Ј. Ј.

Извор, фото: Епархија ваљевска