БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА

Часни оци, високопреподобна мати Филотеја, уважена господо, градоначелниче Бијељине, начелниче Угљевика, директоре Термоелектране, уважена господо која сте дошла из Русије, добродошли! Доћи ће и руски амбасадор у Сарајеву, господин Калабухов, са својим сарадницима. Чуо сам да су дошли и људи из Ваљева, па желим и њих да поздравим. Тамо имамо велике светиње – манастире Ћелије и Лелић, као и велике светитеље: Светог авву Јустина Ћелијског и Светог Николаја Жичког и Лелићког. Велики је благослов бити данас заједно. Поздрављам и све вас, браћо и сестре, који сте се сабрали у овој светој обитељи Светог Александра Невског. Манастир је руског изгледа, али је и српски и руски, и свеправославни. То осећамо када овде служимо. Присутан је благослов Божји и заштита Светог Александра Невског.

Молим се Богу да што пре дође још монахиња и да се овде формира сестринство, као што је то у Русији. У манастиру Дивијеву, где је био Свети Серафим Саровски, има 120 монахиња. И на другим местима је тако. То је Русија – то је њена духовна снага. Код нас је тешко. У нашој Епархији имамо 16 манастира, али у сваком тек двоје или троје монаха или монахиња. Када је у манастиру само један, сав терет пада на њега. Није лако. Молим за разумевање када људи долазе у такве обитељи, јер има много обавеза, а мало руку.

Данашњи патријарх и ја смо почели монашки живот у манастиру Ковиљу код Новог Сада. Тамо је све било за обнову. Почели смо од нуле. Нисмо имали ни градску воду, већ хидрофоре, који су служили само за заливање баште, али не и за пиће. Али Бог даје снаге подвижнику. Тако верујем да ће и ова света обитељ процветати и донети плодове.

Идеја за овај манастир јесте да буде место српско-руског пријатељства, заједништва, молитве и љубави. Ми и јесмо у љубави са нашим братским руским народом и јерархијом, јер смо једна Црква. Ми смо једна, света, саборна и апостолска Црква.

Неки кажу: „Ви имате добре односе са Руском Црквом.“ Али није реч о односима – ми смо једно по устројству. Онај ко зна шта је устројство Цркве, то зна. То значи да живимо у љубави Христовој и да хоћемо да будемо пример другима. Православље има велику мисију данас. Многи Свети оци су говорили да ће у наше време католици, протестанти и људи који траже веру, а ништа им није јасно ни о овом животу, ни о вечности, ни о Судији праведном, тражити утеху у Православљу. Зато морамо бити спремни да имамо духовне центре – манастире, где ће долазити људи.

Подсетимо се и старца Јефрема Аризонског, који је са Свете Горе отишао у Америку и подигао двадесет манастира широм те земље. Зашто? Он је говорио да ће у време Антихриста православни хришћани морати имати где да склоне главу, да једу благословену храну, а не ону „печатом запечаћену“. И ми идемо ка том времену. Црква ће морати поново у пустињу, где је слобода.

Сетите се само времена короне. Од Љубљане до Лондона и од Лондона до Атине све цркве су биле затворене. Код нас, на Балкану, цркве су биле отворене. Ми смо се молили. То је слобода! А онда чујем политичаре који кажу: „Наш циљ је улазак у Европску унију.“ Србине, хоћеш ли да ти затворе цркве? Хоћеш ли да ти деца иду у школу као мушка, а враћају се као женска? Хоћеш ли философију Содоме и Гоморе? То је извориште ЕУ. Црква Христова зато сведочи.

Ми те људе не осуђујемо, али пут којим иду је пут погибије. Наша Црква учи путу покајања, врлине, светости – уском путу којим је ишао Свети Александар Невски. Он није изгубио ниједну битку. Бог је био с њим. Победио је Швеђане 1240. на реци Неви – отуда надимак Невски. Две године касније победио је и Литванце на Чудском језеру. Тако је поставио границе велике Русије.

Свети Александар Невски, Свети Димитрије Донски и други кнезови створили су моћну Русију, заштитницу православних хришћана. И данас Русија има правог председника који је води путем Светог Владимира Кијевског. На тај пример треба да се угледамо. Ми смо народ Светога Саве и браће Кирила и Методија. Своје Православље не дамо, иако је НАТО генерал Френклин Бен Хоџис недавно рекао: „Наш једини непријатељ је Православље.“

Православље им је непријатељ – не човек, не држава, већ сама вера. Зато чине оно што чине у Украјини, покушавајући да разбију наше јединство. А овај манастир Светог Александра Невског, као и манастир Свете Матроне Московске код Добоја, сведоче супротно: да смо ми једно у Христу – Срби и Руси.

Наша љубав ће победити. Крст је сила и знамење, крст је спасење. Кроз њега је и сила васкрсења. Црква је увек страдала, али је увек и васкрсавала. Хришћанин је увек распет, али и увек у нади васкрсења. Ми верујемо да ће нас Господ укрепити.

Хвала вам што сте дошли. Ова света обитељ има своју мисију. Људи хоће молитву, хоће да уче о вери. То је добро. Иако је тешко, иако је само сестра Филотеја ту, има наде. Ту је и руска амбасада, Фонд јединства словенских народа, Руска Црква и држава. Хвала свима.

Сетимо се речи Светог Александра Невског: „Бог није у сили, него у правди.“ Нека тако и буде.

Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!

Извор, фото: Епархија ЗТ