Са посебном торжественошћу која доликује историјском догађају устоличења новог Архиепископа синајског, фаранског и раитског, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Симеона, Игумана Светог манастира Свете Катарине на Богомпоходећој  гори Синај, Његово Блаженство наш Отац и Патријарх јерусалимски Теофил III отпутовао је да началствује светом службом и да подари благослов Пресветог Гроба часним члановима Синајског братства, братства које је нераскидивим духовним и историјским везама повезано са Јерусалимском црквом.

У пратњи Његовог Блаженства били су  Његово Високопреосвештенство Митрополит капитолијски Исихије, Егзарх Светог Гроба у Атини архимандрит Јероним, Секретар Светог и Свештеног Синода архимандрит Христодул и јерођакон Продром. Патријаршијска делегација отпутовала је из Јордана у Египат, где им је Влада Египта уприличила срдачан и достојанствен дочек, препознајући одлучујућу улогу Сионске цркве, под просвећеним вођством Његовог Блаженства, као места помирења и искреног разумевања међу различитим верским и националним заједницама Блиског истока, и као духовног светионика који зрачи светлошћу Јеванђеља широм света, чувајући Светиње Свете Земље.

Његово Блаженство, заједно са часним члановима преподобног Светогробског братства, стигао је на Богомпоходећу гору Синај, где су га срдачно, у братској љубави и радости у Христу, дочекали оци Синајског братства.

У свом историјском обраћању приликом устоличења Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Симеона, Његово Блаженство је нагласио да је овај свештени чин, пре свега, плод благодати Светог Духа и дело божанског промисла, истичући дубоку духовну одговорност новог Игумана. Обраћајући му се, Његово Блаженство је, између осталог, рекао:

„Ово устоличење није само административни или канонски чин, већ пре свега духовни догађај, који објављује вашу божанску мисију у Светом Духу… Ви сада, Преосвећени Брате, преузимате ову службу као управитељ и чувар ове васељенске Светиње, као пастир и Аутономног Светог манастира и двадесет треће Епископске катедре наше Јерусалимске цркве.”

Његово Блаженство је затим, изражавајући забринутост Јерусалимске цркве за очување Светих Места, упутио следећи апел:

„Часним египатским властима, да обезбеде заштиту и очување Светог манастира, његовог вековног светог статуса кво, и светости околног подручја Богомпоходеће горе Синај, како је то поштовано и одржавано до данас.”

Даље је додао: „У овом посебном и историјском тренутку, у присуству угледних личности, позивамо обе стране да сарађују на заштити овог светог места и његове дугогодишње традиције, у пуној свести и са високим осећајем одговорности пред историјом, чији део и сведоци сви постајемо.”

Са дубоким потресеношћу, Његово Високопреосвештенство Архиепископ синајски изјавио је да његов избор и устоличење нису резултат људске амбиције, већ искрен одговор на божански позив. Прихватио је службу као крст служења и као дело љубави према Богу и људима.

Усрдном молитвом, молио је Бога за просветљење, снагу и чистоту  ума како би могао верно да пастирствује Братству, Манастиру и малом синајском стаду. Његово обраћање је открило епископство као благодат и служење, а не као положај моћи.

Са посебним осећањима осврнуо се  на Његово Блаженство Патријарха јерусалимског Теофила III, кога је назвао „мојим поштованим и дугогодишњим колегом са студија” и „мојим Заштитником”, изражавајући дубоку захвалност за Његову очинску љубав, подршку и црквено вођство обележено расуђивањем. Похвалио је Светогробско братство и Свети Синод, које је описао као стубове и подршку Светог манастира, посебно у временима искушења.

Нагласио је да је Јерусалимски престо, као Мајка свих Цркава, духовна и канонска референтна тачка за Синајску цркву, која остаје слободна и аутономна, али нераскидиво сједињена у љубави и вери са Јерусалимском патријаршијом.

Поново је потврдио своју непоколебљиву посвећеност очувању историјског статуса „Слободног, Аутономног и Непоробљеног Царског манастира на Синају”, утемељеног на Јустинијановој Новели, Патријаршијским повељама и документу пророка Мухамеда, свештеном наслеђу повереном будућим генерацијама.

На званичном банкету који је уследио, Његово Блаженство нагласио је да је избор Преосвећеног Игумана „дело божанског промисла”, додајући да се преподобно Светогробско братство радује заједно са Синајским братством због јединства у Светом Духу које се пројавило на овом светом заједничком скупу, изјављујући: „За Аврамовом трпезом, где ваше Братство, гости и пријатељи ове свете горе седе заједно у јединству Светог Духа, приносимо благодарност Богу у ваше име.”

Осим тога, Његово Блаженство одржао је срдачан састанак са Његовом Екселенцијом председником Владе Хеленске Републике, господином Киријакосом Мицотакисом, током којег се у топлој и плодоносној атмосфери разговарало о питањима која се тичу Патријаршије и опште ситуације на Блиском истоку. Његово Блаженство састао се, такође, са Њеном Екселенцијом госпођом Александром Пападопулу, заменицом министра спољних послова; Њеном Екселенцијом госпођом Софијом Захараки, министарком образовања, вера и спорта; и Његовом Екселенцијом господином Јоргосом Каланцисом, генералним секретаром за верска питања, како би се размотрила питања везана за духовну, културну, филантропску и националну мисију Јерусалимске патријаршије.

Поред тога, Његово Блаженство састао се са Његовом Екселенцијом господином Ахмедом Ханом, министром културе Арапске Републике Египат; са Њеном Екселенцијом амбасадорком др Јасмин Мусом, представницом министра спољних послова Арапске Републике Египат; као и са представником Сједињених Држава, господином Мајклом Ригасом, ради даљих консултација о питањима која се тичу црквених послова и светих места у региону.

Извор, фото: Јерусалимска патријаршија

Превод текста са енглеског "Живот Цркве"