Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је са Његовим високопреосвештенством Митрополитом будимљанско-никшићким г. Методијем Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

У току службе у свештенички чин рукоположен је досадашњи ђакон Никола Кадовић.

Митрополит Методије бесједио је након читања одјељска из Светог Јеванђеља.

По отпусту митрополити су у цркви служили парастос блаженопочившем Митрополиту дабробосанском Сави (Косановићу), након чега се Митрополит Јоаникије вјерницима обратио бесједом.

Мали помен на гробљу служио је Митрополит Методије.

Митрополит Методије је на почетку тумачио прву главу Јеванђеља по Марку у коме се описују Христове проповиједи и позивање на покајање.

„Ишавши по синагогама једне суботе у Капернауму, учио је народ Божији закону Божијем, а онда како то и бива послије службе отишао је код Симона и Андреја првозваних са Јованом и Јаковом у дом Симонов односно Петров да се послужи и окријепи и ушавши у његову кућу она која је требала да их служи, ташта Петрова била је болесна и у грозници, па каже правдајући се Петар учитељу своме „Болесна ми је и у грозници ташта.“ А Он оде до ње, увхвати је за руку, подигне и она одмах оздрави и крене да им служи.

Све се то непосредно дешавало прије овог догађаја описаног у данашњем Јеванђељу када је Господ исцијелио губавог. А намјерно вас уводим како је дошло до тог догађаја. А онда ташта, излијечена од грознице (као и сви ми који на то треба да се угледамо кад нам Господ да снаге и здравља), одмах се опаше и служи ближњима и Богу. То је порука на шта треба своје животне енергије Богом дане да употребљавамо и како да живимо.

А та грозница може да буде и духовна. Та грозница може да буде и грозничави гнијев и мржња и бијес са замахивањем песницама ка ближњем. Али, кад Господ узме тога за руку, тај почне Богу Логосу да служи. Све те страсти које нападају човјека, оне саме по себи, та енергија с којом човјек њих врши је Богом дарована енергија и не треба се против тог дара борити нити њега ниподаштавати, већ та енергија кад се погрешно употријеби зове се страст. Кад промашимо циљ и намјену онога зашта нас је Господ предодредио, а те страсти како их називамо, та енергија погрешно употријебљена води нас ка беспућу и ка страдању. Зато се оне и називају страстима погрешно употријебљене енергије.

Гнијев сам по себи није лош, али је лош када га уотријебимо према ближњему, али је добар када га употријебимо према гријеху и грешним мислима, помислима и свим осталим нашим слабостима.  И тако кад је пала ноћ у Петровој кући, пошто је минула субота навалише сви из Капернаума код Исуса, да се исцјељују и цио град се сабра испред Петрове куће. Болесни се исцјељиваху, бјесомучни се ослобађаху демона и послије цијеле ноћи исцјељивања и помагања народу, рано ујутру, како каже Јеванђеље које смо чули оде Господ на пусто мјесто да се помоли Богу. Да нам тиме покаже да сва добра дјела која чинимо не треба чинити да би добили сујетну славу овога свијета и хвалу од људи да се тиме преузносимо и гордимо, него да све треба радити на корист шире друштвене заједнице и у славу Божију и ту на молитви, рано ујутру, трче за њим Симон и остали апостоли да га нађу и да кажу да га цио народ тражи да им помогне и да им ппроповиједа ријеч. А Он им каже да долази и да ће свима проповиједати по свим градовима и селима широм Галилеје. И тако долази губавац у том Његовом хођењу свештеном, који носи губу или лепру-кожну болест због које губавац бива искључен из заједнице и назван нечистим“- бесједио је Митрополит Методије.

Високопреосвећени владика поучио је да се по Мојсијевом закону губа сматрала Божијом казном и да су губави били изопштени из цијеле заједнице и сматрани нечистим.

„Дакле, такав један који је потпуно изопштен и маргинализован из шире заједнице људске, пришао је Христу, па о пред Њега и рекао: Ако хоћеш, можеш ме очистити. Није рекао губавац: Помоли се за мене Богу да ме очисти, него је у Њему видио силу божанску. А Господ одговара : Хоћу. И дотиче се руком онога кога је забрањено дотаћи, јер је нечист, коме је забрањено да уђе у села и насеља,  куће и домове, у храм Божији и некога ко је на сваки начин изопштен из људске заједнице, као губав и нечист. Господ га се дотиче и овај се исцјељује и тиме му говори немој да говориш о мени ко сам, иди и принеси жртву хваљеницу за оно то ти је Господ учинио и покажи се свештеницима, јер свештеник треба да потврди његово очишћење од губе и да га званично, кад он принесе жртву, поново врати широј заједници.“

Његово високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије бесједу је завршио поуком да постоји и духовна губа која је много опаснија од ове у Јеванђељу описане, а да је та губа, губа невјеровања, немања покајања и немања љубави према Богу и ближњима. Поучио је да овај Васкршњи пост треба да нам послужи да наше Богом дане енергије правилно усмјеримо, ка врлини и чињењу добрих дјела.

Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије вјернима се бесједом обратио након одслуженог парастоса блаженопочившем Митрополиту Сави (Косановићу).

Истакао је да је Митрополит Сава живио у злим временима, али се увијек опредјељивао за добро и за Јеванђеље Божије, не гледајући на своју жртву и страдање.

„Образовао се колико је стигао. Није могао, није било прилике да изучи високе школе, али је био жељан знања и оне таленте које му је Бог дао, он је умножио и стекао је Божију мудрост и здраво расуђивање и израстао у великог духовника-великог духовног вођу свога народа у Босни и Херцеговини. Био је први српски владика послије укидања Пећке патријршије у Сарајеву.

Учинио је много за неколико година своје архијерејске службе у Митрополији дабробосанској, подигао многе храмове, објединио свој народ, упутио га на пут Јеванђеља. Он се борио против унијаћења, али зато је кренуо и путем страдања. Тек што се српски народ ослободио од турске управе и од турскога насиља, па је помислио да ће под управом Аустроугарске монархије дочекати боља времена, али Митрополит Сава је видио да су дошла још опаснија времена- да се промијене и вјера и идентитет срског народа, па умјесто православних хришћана да постану унијати, а умјесто православних Срба да постану нека нова безлична нација Босанци. Такав је био пројекат Аустроугарске монархије и злогласног министра у Босни и Херцеговини Бењамина Калаја, на кога се много жалио блаженг спомена Митрополит Сава Косановић. Када је он подигао свој глас, напали су га једнодушно и једногласно и удруженим снагама и Бењамин Калај и бискупи. Заправо и Беч и Ватикан. Најстрашније је било за њих што је он угрозио њихове планове. Иако је био у врло тешкој и неупоредиво тежој ситуацији него што можемо замислити, није поклекао.

Наравно, није могао дуго остати на трону. Био је протјеран. Он је заправо пророчка личност, јер пророчке личности својим животом унапријед изображавају оно што ће се догодити. Као што је Митрополит Сава протјетан из Босне и Херцеговине и није му дозвољено било да се сахрани на имању у Рељеву гдје је подигао Богословију и гдје је желио да се сахрани. А ево шта се догоди касније. Први свјетски рат, Други и прогон и поклање његовога народа, а око сто година послије његовог упокојења протјеран би његов народ из Херцеговине. Многи остадоше и без својих  имања и домова. Он је протјеран, нашао уточиште овдје у Црној Гори код Краља Николе. Иако га ни он није смио држати близу себе због аустроугарског притиска, па када се већ приближавао крај његовога мученичког живота, он је јадиковао и проклињао Бењамина Калаја. И распала се Аустроугарска монархија по пророчкој ријечи блаженопочившега Митрополита Саве Косановића, мученика. А ишао је стопама Светога Саве и када је протјеран, он је чинио све да донесе добро своме народу, па је познат као велики добротвор, велики приложник. Можемо слободно рећи велики ктитор. Овоме светоме храму завјештао је највећи дио свога богатства, Манастиру Косијереву, Рељевској богословији.

Посебно су интересантна његова ходочашћа по Светој Гори, Светој Земљи, по Синају, по Египту, идући стопама Светога Саве, проширујући своје духовне видике и пишући и поезију и путописе и научне радове. Велика личност. Колосална. Велики борац. Велики страдалник. Види се које су његове заслуге ако је неко послије 123 године заслужио да се овако саберемо у његов спомен. То значи да то окупљање није толико потребно њему него нама-да се сјетимо врлина и тога чуденога лика и заслуга тога великога човјека да се и ми продуховимо његовим примјером и да се охрабримо. Прије двадесет и три године пренијели смо његове намучене кости из Улциња у Никшић по његовом завјештању. Био је и блаженопочивши Митрополит Амфилохије и блаженопочивши Митрополит дабробосански Николај. Кад смо све завршили рећи ће Митрополит Николај његов насљедник: „Е, сада, пошто смо извршили његов аманет да се сахрани у граду Никшићу,  да се ради оно што треба да се он приброји лику светих.“ У том моменту нијесам најбоље схватио ријечи блаженопочившега Митрополита Николаја, али смо доста тога радили и сабрали његова дјела. Не знамо јесмо ли сабрали све. Сигурно ће се наћи још неких писама, али оно што је главно сабрали смо и одштампали смо његова Сабрана књижевна дјела.

Али, драга браћо и сестре, с обзиром на то какав је печат оставио Митрополит Сава и колико је он, упозоравајући српски народ на опасност и шта ће се догодити с њиме, и видимо да све оно на шта је он тада скренуо пажњу и до дан-данас се са тим боримо. На здравље и на благослов.“  закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски.

Лана Остојић

Извор, фото: Митрополија црногорско-приморска