Руска православна црква јуче је, на празник Светог Герасима Болдинског, свечано обележила 35. годишњицу обнове манастира Свете Тројице у Болдину.

Светом Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство митрополит смоленски Исидор, уз саслужење настојатеља манастира, архимандрита Антонија, као и манастирског и гостујућег свештенства.

Богослужењу су присуствовали монаси и монахиње из других манастира, као и бројни верници и поклоници.

Након Свете Литургије одржана је свечана литија.

Настојатељ манастира такође се обратио сабранима:

„Пре 35 година на овом месту служили смо прву Свету Литургију. Тада, међутим, нисмо ни помишљали да ћемо успети било шта да обновимо: све је било разрушено, све је било дигнуто у ваздух. Чак ни мала црква посвећена Светом Тихону Задонском, у којој је живео и упокојио се Свети Герасим, није имала кров. Није било наде да ћемо ишта успети да учинимо. Али прошло је 35 година и данас видимо да људи долазе, храмови су обновљени и живот је овде поново васкрсао. Молитва се наставља.“

Прослава у част Светог Герасима Болдинског настављена је свечаном трпезом.

Историја манастира

Манастир је 1530. године основао Свети Герасим Болдински. Током XVI века манастир је добијао поседе од руских царева, као и бројне прилоге бојара и имућних добротвора. До краја XVI века поседовао је више од осамдесет села у Дорогобушком округу, а бавио се и трговином и различитим привредним делатностима.

Каменa градња започела је деведесетих година XVI века. Тада су подигнути петокуполни храм Свете Тројице, звоник, трпезарија са храмом Ваведења Пресвете Богородице, као и манастирске зидине.

У периоду од 1617. до 1654. године Дорогобушка област налазила се у саставу Пољско-литванске државе, услед чега је манастир опустео. Његов живот обновљен је 1654. године, када су смоленске земље поново ушле у састав Руског царства. Године 1764, на основу манифеста царице Катарине II, манастиру су одузети сви земљишни поседи.

Нови процват манастир је доживео седамдесетих и осамдесетих година XIX века, за време управе архимандрита Андреја (Васиљева), који је обновио постојеће грађевине и подигао нове објекте, међу којима су манастирска света капија, капела на месту келије Светог Герасима и конак за поклонике.

У периоду од 1919. до 1927. године у манастиру су вршени рестаураторски радови, а у некадашњим манастирским здањима основан је историјско-уметнички музеј. У новембру 1929. године манастир је званично затворен.

Током Другог светског рата манастир је служио као база партизанског покрета. У марту 1943. године немачке снаге у повлачењу минирале су и дигле у ваздух храм Свете Тројице, храм Ваведења Пресвете Богородице и звоник. Обнова манастира, на основу сачуваних планова и фотографија, започела је 1964. године.

Године 1991. манастир Болдино враћен је Руској православној цркви. До данас су обновљени камени манастирски зид са четири куле, звоник и трпезарија са храмом Ваведења. Храм Свете Тројице осветио је Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил у јуну 2010. године.

Манастир данас има и своја подворја у Дорогобужу и Сафонову.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"