На Петроградској духовној академији одржана међународна научно-богословска конференција
На Петроградској духовној академији 23. и 24. септембра 2026. године одржана је XVIII међународна научно-богословска конференција „Актуелна питања савременог богословља и црквене науке“. Дводневни скуп, одржан у непосредном и онлајн формату, окупио је богослове, историчаре, философе, правнике, психологе и стручњаке из других научних области.
Учеснике је на почетку конференције, у име ректора Академије епископа петергофског Силуана, поздравио проректор за научно-богословски рад протојереј Константин Костромин.
На пленарном заседању представљени су радови из области историје духовног образовања, богословља, библистике, црквеног права и историје хришћанског милосрђа. Међу темама били су деловање дипломаца Санкт Петербуршке духовне академије у Оренбуршкој епархији крајем XIX и почетком XX века, богословље протопрезвитера Александра Шмемана у дијалогу са философском мишљу Мераба Мамардашвилија, методе проучавања Четворојеванђеља у руској предреволуционарној богословској науци, однос црквеног права, правне науке и теологије, као и милосрдна делатност царице Марије Александровне.
Након пленарног дела рад је настављен у бројним тематским секцијама посвећеним богословљу и патрологији, библистици, историји Цркве, религијској философији, црквеном праву, црквеној уметности и архитектури, биоетици и савременим технологијама, мисионарском служењу, психологији и хришћанској антропологији.
У секцији за богословље и патрологију разматрани су, између осталог, христологија и сотириологија Светог Кирила Туровског, символичко тумачење богослужења у наслеђу протопрезвитера Александра Шмемана и савремени приступи учењу о образу Божијем у човеку. У оквиру библистике било је речи о развоју руске библијске науке, тумачењу Педесетнице, савременим теоријама богонадахнутости и односу богословља према теорији еволуције.
Значајан простор посвећен је и изазовима које пред Цркву и богословље постављају савремене технологије. На секцији „Биоетика и високе технологије“ разматрани су вештачка интелигенција и њен утицај на духовне и моралне вредности, еутаназија, пренатална дијагностика, генетски инжењеринг, нове репродуктивне технологије и биохакинг. Учесници су говорили и о настави богословских дисциплина у доба наглог развоја неуронских мрежа, као и о сарадњи Цркве и медицине у очувању здравља деце.
Посебан округли сто био је посвећен Светом Лаву Великом, епископу римском, поводом 1575 година од IV васељенског – Халкидонског сабора и 1565 година од његовог упокојења. Разматрани су догматско и христолошко наслеђе Светог Лава, његов утицај на одлуке Халкидонског сабора, учење о обожењу човека, питања слободе воље и предодређења, као и његови еклисиолошки ставови и значај халкидонског наслеђа за савремени међухришћански дијалог. У раду округлог стола учествовали су и представници Римокатоличке цркве, чиме је скуп добио међуконфесионални карактер.
Другог дана конференције настављен је рад секција, а посебна пажња посвећена је мисионарском служењу, општој црквеној историји, историји Руске цркве у XX веку, црквеној музичкој уметности, хришћанској психологији и педагогији и духовно-психолошкој помоћи православној породици.
Савременим облицима црквеног сведочења био је посвећен округли сто „Црквени медији: између шаблона и живе речи“. Учесници су разматрали како говорити о вери савременим језиком, а да се избегну шаблони, какав утицај дигиталне технологије и вештачка интелигенција имају на верске садржаје и на који начин црквени медији могу преносити духовне поруке изван црквених оквира.
Једна од тема конференције био је и однос савремених медијских технологија према црквеном Предању. У оквиру округлог стола о савременим еклисиолошким изазовима разговарало се о присуству Цркве у информационом простору, преношењу духовних садржаја посредством савремених медија и изазовима са којима се Црква сусреће у дигиталном окружењу.
XVIII међународна научно-богословска конференција показала је широк спектар питања којима се данас баве богословље и црквена наука – од проучавања светоотачког наслеђа, Светог писма и историје Цркве до биоетике, вештачке интелигенције, психологије, породице и савремених медија.
Извор, фото: patriarchia.ru
Приредила редакција портала "Живот Цркве"