Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско- приморски г. Јоаникије на тринаесту недјељу по Духовима, 30. августа 2026. године, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење преосвећене господе епископа Гедеона из Украјинске православне цркве (Московска патријаршија) и диоклијског Пајсија, свештенства и свештеномонаштва, у молитвеном присуству вјерног народа.

О. Остоја Кнежевић: Богородица је најбољи примјер доброг дјелатника у винограду Господњем

Бесједећи по прочитаном Јеванђељу о злим виноградима, протојереј Остоја Кнежевић је казао да нам ова прича свједочи о ријечи Господњој коју је упутио својим слушаоцима приликом његове земаљске проповиједи те да је у неком најужем смислу упућена Божијем изабраном народу, односно духовној, интелектуалној елити старозавјетног народа: свештеницима, књижевницима и фарисејима, изабраном народу Божијем коме је био повјерен виноград Господњи. Наиме, у овој причи Господ говори о томе како добри виноградар створи виноград, окопа га, огради плотом, даде му воду и све што је неопходно да он узраста и доноси плодове у своје вријеме, и повјери га виноградарима и оде.

„Управо изабрани народ Божији, заједно са својим старешинама, јесу били ти виноградари који су добили виноград Господњи на старање. Међутим, нажалост, они бјеху зли виноградари. Даље нам свједочи ово Јеванђеље како су оне Божије посланике и оно старање његово према њима, презрели и како су прогонили Божије посланике. А то су управо старозавјетни пророци које је Господ слао не би ли изабрани народ Божији вратили на прави пут и не би ли га вратили савезу са својим творцем, са Богом својим“, бесједио је прота.

Подсјетио је на велика доброчинства, љубав, чуда, које је Бог показивао према своме народу. Слао им ману са неба, учинио да из камена потече вода и многа друга чудеса чинио не би ли народ свој вратио савезу са својим творцем. Међутим, народу, као овим злим виноградарима, бјеху срца окамењена и њихов живот до те мјере отуђен од Бога да им тај савез у ствари није требао:

„И говорећи овдје о сину домаћина винограда, који им шаље сина свога увјерен да ће се постидјети од њега, Он управо говори о себи и пророчки говори о својој кончини. Јер Он, дошавши на земљу као Син Божији и као наследник домаћина винограда, управо је био прогнан и убијен, и на крсту разапет, баш као што говори овдје и о сину начелника винограда. И када он пита исте те јеврејске старешине, каквом казном треба казнити ове зле виноградаре, они говоре о себи: Злочинце злом смрћу казнити, а виноград дати другим виноградарима. И ту Господ говори ријеч пророчку: ‘Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.‘  Управо је Христос Спаситељ тај крајеугаони камен који је повезао Стари и Нови завјет, који је и нас, друге народе до тада незнабожачке, учинио дјелатницима винограда свога.“

У наставку је посебно истакао да како су, захваљујући слободи коју је Бог дао човјеку, старозавјетни Божији људи имали могућност избора да буду добри или зли дјелатници винограда Господњег, тако и ми који смо засађени у винограду Господњем и који се налазимо у њему — ако би прецизније говорили, и ми који се налазимо у Цркви Божијој — свакога дана смо на раскрсници да будемо добри или пак зли дјелатници винограда Божијега.

„И зато кажемо да ова прича, иако у неком најужем смислу је упућена онима који су тада слушали Господа, али као и свака друга ријеч Господња и ова је свевремена и надилази свако вријеме, и она упућује и говори о вјечности“, поучио је сабране о. Остоја.

Нагласивши да у данима када читамо ову јеванђелску причу, славимо Пресвету Богородицу, њено преславно Успење које је и круна свих њених празника, ње се није дотакла трулежност, пропадљивост него је сам Син њен узнио себи и своме Оцу као пречисти и дивни сасуд Божије благодати, прота је казао да је управо Богородица најбољи примјер доброг дјелатника у винограду Господњем:

„Од ње у Светом писму имамо само три ријечи. Само три пута се свједочи о нечему што је она рекла, а то је приликом благовијести архангела Гаврила када она каже: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој.‘ Друга ријеч је приликом сусрета са њеном рођаком Јелисаветом, када је већ знала о предивном и чудесном плану који је Господ имао са њом, када она каже: Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу, Спасу моме, што погледа на смјерност слушкиње своје, јер сада ће ме блаженом звати сви нараштаји.‘ И трећа њена ријеч је на свадби у Кани Галилејској када каже: ‘Шта год вам рече, учините‘. Пресвета Богородица, коју увијек и у најмањој нашој молитви када се Богу обраћамо помињемо, одмах после Господа свога, нас учи да преданост вољи Божијој и безрезервно служење промислу Божијем о нама, и благодарност за учешће у том промислу Божијем, и повјерење у Божија обећања, треба да буду у центру нашега бића, у центру наших мисли и наше вјере. И да је зато и у томе наша вјера радосна, зато што смо се уписали у тај Божији план и живимо у њему.“

Завршавајући своју проповјед, протојереј Остоја Кнежевић је казао да у овоме животу и на том ходу ка Царству небеском мора бити искушења и тешкоћа и да је управо свједок тога Пресвета Богородица која је, иако је без остатка била предана промислу Господњем, страдала и патила:

„И када је родила Спаситеља свијета, морала је са њим да бјежи од оних који су тражили душу његову, па морала и да види свога Сина на крсту и да мач, како се каже, прободе срце њено, али и да буде пречисти сасуд Божије благодати, да кроз сва искушења и тешкоће, које су је сустизале, остане вјерна Богу своме и ономе што је Бог за њу уготовио и предвидио ради њенога спасења, а кроз њу и ради спасења свих нас. Молитвама Пресвете Богородице нека Господ благослови наш земаљски ход, наше старање, наше трудове, наше молитве у све дане живота наших. Амин, Боже дај.“

Митрополит Јоаникије: Украјинска православна црква свједочи Јеванђеље Божије

На крају Свете службе Божије вјерном народу се обратио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, подсјетивиши да данас, као и сваке недјеље, прослављамо Христову побједу над смрћу, али и да у наставку празника прослављамо и Успеније Пресвете Дјеве Богородице:

„Велики, чудесни празник, када просто опипавамо, доживљавамо, удишемо благодатно заступништво Пресвете Владичице наше Богородице, која заступа својим светим молитвама све нас православне хришћане, цијелу Цркву Божију, шире узето и цио васиони свијет, јер она је родила Спаситеља свега свијета.“

Владика је исказао и велику радост због доласка Владика Гедеона из канонске Украјинске православне цркве, мученичке цркве, на чијем је челу Блажењејши Митрополит Онуфрије:

„И данас Украјинска православна црква са Митрополитом Онуфријем на челу свједочи Јеванђеље Божије. Они су сада на Голготи Христовој, распети. Њихов народ, и на једној и на другој страни, нема теже муке и веће несреће за духовне пастире него да гледа како се један те исти народ међу собом убија и истребљује. Али то само ђаво може да осмисли. Ми смо се молили и на овој светој служби за мир свег свијета, увијек се молимо да Господ ниспошље своју милост и да се нађу људи разумни, трезвени у овоме свијету који ће порадити на миру, да се што прије успостави тај много и свима нама потребни мир.“

Пожељевши добродошлицу архијереју Украјинске православне цркве, Митрополит је истакао да је Владика Гедеон гоњен те да не може да буде у својој Украјини, већ је у Русији.

„Даће Бог и Мајка Божија да се врати мир на Украјину, да се Ви вратите својој Украјини, својој отаџбини, својој Кијево-печерској лаври, једној од највећих светиња у цијелом православном свијету. После Јерусалима и после Свете Горе, по мом осјећају, највећа светиња је Кијево-печерска лавра — тамо гдје се замонашио наш велики Божији угодник Симеон Дајбабски. Добро нам дошао, драги Владико! Хвала Вам, била нам је велика радост да се данас заједно молимо Богу овдје пред кивотом Светога Петра Цетињског“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско- приморски г. Јоаникије.

Владика Гедеон је, у своје име и у име Блажењејшега Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, заблагодарио на топлим ријечима и братској љубави према Украјинској православној цркви, која је данас изложена прогону и притисцима.

„Ви се молите за нас и пружате нам подршку, пре свега духовну, што је веома важно, показујете своју љубав према Украјинској православној цркви која тренутно страда. Хвала Вам, драги Владико. Милошћу Божијом, по други пут посјећујем ову свету земљу – Црну Гору. И за мене је она света земља. Видим колико овдје има манастира и цркава, дивних свештеника и дивних архијереја. И, искрено, душа ми се радује. Драги Владико, сви смо ми једно; заједно смо једно Тијело Христово. Ми смо једна Црква. Господ је рекао: Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла је неће надвладати„, поручио је Преосвећени Епископ г. Гедеон из канонске Украјинске православне цркве.

Весна Девић

Фото: Максим Шестаков

Извор, фото: Митрополија црногорско-приморска