Васељенски патријарх Вартоломеј служио је у суботу, 5. септембра 2026. године, чин освећења поводом отварања Православног центра за дијалог „Фанарион“ у Будимпешти, као и храма Света Три Јерарха, који се налази у оквиру комплекса. Васељенски патријарх је потом началствовао Божанском литургијом у овом храму.

Импозантни новоизграђени комплекс, који се налази у центру Будимпеште, мађарска држава поклонила је Васељенској патријаршији 2018. године, а такође је преузела и његову потпуну обнову.

Свечаности су присуствовали јерарси Васељенског трона и других аутокефалних Православних Цркава, римокатолички бискупи и свештенство, архонти Велике Христове Цркве, Жолт Шемјен, бивши потпредседник Владе Мађарске, професор Георгиос Каланцис, генерални секретар за верска питања, као представник грчке Владе и премијера, Катерина Коика, амбасадорка и генерална директорка за јавну дипломатију у Министарству спољних послова Грчке, као представница министра спољних послова Георгиоса Герапетритиса, као и амбасадори Грчке, Кипра, Србије, Грузије, Албаније, Бугарске и Украјине. Присуствовали су и универзитетски професори и велики број верника.

У свом обраћању, Његова Свесветост је са усхићењем говорио о завршетку радова на обнови и отварању Центра, узносећи тим поводом славу Богу. Такође је изразио искрену захвалност љубазном и гостољубивом народу Мађарске.

„Име мађарског народа златним словима је уписано на странице историје Велике Христове Цркве у Константинопољу и у сећање милиона верника који припадају њеној хришћанској пастви широм света. Уверени смо да ће им Бог љубави узвратити по срцу за све добро које су учинили за Центар за дијалог „Фанарион“, како би се Његово пречасно име прослављало у историјској и благословеној Мађарској и широм света. Слава Богу за све!“, рекао је васељенски патријарх.

На другом месту у свом обраћању истакао је:

„Цариградска црква била је прва која је истакла еколошку поруку хришћанства као израз свог духовног идентитета и сведочења. Она је живот Цркве схватила и представила као ‘примењену екологију’. Иницијативе Васељенског трона допринеле су укључивању еколошке проблематике у међухришћански и међурелигијски дијалог и подстакле богословље да проучава и истиче духовне, религијске и етичке корене и димензије питања животне средине. Од самог почетка еколошкој кризи приступали смо као друштвеном проблему и наглашавали међусобну повезаност еколошких, друштвених и економских питања.

У истом духу, Васељенска патријаршија борила се и наставља да се бори против различитих облика изопачавања људске личности. Она осуђује расизам и дискриминацију, као и савремене облике ропства, и супротставља се силама и тенденцијама које подривају друштвену кохезију. Живот Цркве увек се одвија унутар одређеног културног оквира. Не постоји црквено присуство, нити се оно може замислити, у културном вакууму. То значи да Црква, како би могла да пружи своје сведочење, мора да познаје и вреднује културне околности сваке епохе. Проблеми се, сасвим сигурно, нити решавају нити нестају када их игноришемо или прећуткујемо.“

Између осталог, Његова Свесветост је нагласио неопходност међурелигијског дијалога о људским правима. Фундаментализам је описао као израз „болесне религиозности“ и истакао да је религија снага мира.

Такође је напоменуо да појам „солидарност“ подсећа на борбе за слободу, једнакост и социјалну правду. Он изражава политички смисао и динамику појма „братство“ — Fraternité — који, како је рекао, више не сме да остане „заборављена парола“ у политичкој сфери.

У том контексту нагласио је потребу за сарадњом науке, политике, економије и религије како би се заједнички приступило решавању великих друштвених проблема.

„Овај дух и етос Васељенске патријаршије биће отелотворени, представљени и изражени кроз Центар за дијалог ‘Фанарион’ у Будимпешти.

‘Фанарион’ ће сведочити да Православље превазилази националне и културне границе, као и спољашња и друга посебна обележја идентитета, у ‘новини живота’ и ‘ширини слободе’ које се налазе у вери у Христа.

У срцу историјске Будимпеште сада се отвара ‘прозор ка целом свету’. Овде ће богословље ступати у дијалог са културом, науком, великим егзистенцијалним питањима, као и визијама и надама савременог човечанства.

Данас се оснивају место и средство сусрета и комуникације, у чврстом уверењу да је истински напредак незамислив без неговања и поштовања духовних вредности. То потврђује вишевековно искуство Свете Велике Христове Цркве: искуство праве вере, исправног литургијског живота и духовности; човекољубља; друштвене и пастирске службе; доприноса уметности и образовању; хришћанског јединства; међурелигијске сарадње и мира; као и поверења у снагу искреног дијалога.

Искрени дијалог не доводи до слабљења или губитка нашег идентитета. Напротив, он доприноси његовом продубљивању и обогаћивању.

Будимпештански ‘Фанарион’ представља наставак, испуњен надом, благословених односа између Васељенске патријаршије и мађарског народа, који трају више од десет векова. Ти односи крунисани су 2000. године када је Света Велика Христова Црква канонизовала Јеротеја и Стефана, мисионаре и добротворе мађарског народа.

У том духу, Центар за дијалог ‘Фанарион’ није стран духовном и културном предању Мађарске. Напротив, он је продужетак, знак, симбол и подсећање на хришћанске корене земље и њену црквену и духовну историју. Он је неодвојиви део њеног културног наслеђа и идентитета.“

Његова Свесветост је потом изразио патријарашко признање Његовом Високопреосвештенству митрополиту аустријском и егзарху угарском Арсенију, који је неуморно радио на завршетку овог пројекта.

„Мајка Црква цариградска зна и препознаје верну и предану службу своје деце и радује се када се њено наслеђе и етос преносе и верно живе у њеним епархијама широм света, у њеним манастирима, патријаршијским установама и патријаршијским организацијама.

Наш високопреосвећени брат, митрополит Арсеније, деловао је и наставља да делује у том духу. Увек је делао са благословом свога патријарха, у синовској оданости Мајци Цркви и са дубоком свешћу о светој одговорности коју подразумева његова служба у овој значајној епархији Пресветог Апостолског и Патријарашког Васељенског трона.

Непрестано се трудио да дух Велике Христове Цркве постане живо искуство и сведочанство овдашње помесне Цркве. Због тога му данас одајемо наше патријарашко признање и честитамо на успешном завршетку овог дела — црквене службе и драгоценог наслеђа за будућност.“

Васељенски патријарх је такође честитао Његовом Преосвештенству епископу апамејском Пајсију и Његовом Преосвештенству епископу аристинском Максиму, викарним епископима митрополита аустријског, свештенству, преподобној монахињи Арсенији, верницима Аустријске митрополије и Угарског егзархата, као и свима који су, јавно или на други начин, допринели завршетку радова на обнови.

„Захваљујући јединству и марљивости свих, Васељенска патријаршија сада у благословеној земљи Мађарској има свети храм и дом служења — средиште православног сведочења и светионик духовног зрачења“, истакао је.

Претходно се патријарху обратио митрополит аустријски Арсеније, као и представници грчке Владе и министра спољних послова Грчке.

У подне је у дворишту Православног центра за дијалог приказан документарни филм Џона Харисона о пројектовању и току обнове историјског и импозантног комплекса. Потом је уследио програм традиционалних игара и песама.

Његова Свесветост је затим посетио изложбу икона професора Георгиоса Кордиса, међународно признатог иконописца који је осликао храм Света Три Јерарха и параклисе Центра.

Васељенски патријарх стигао је у Мађарску у петак поподне, 4. септембра. На Међународном аеродрому у Будимпешти дочекао га је Његово Високопреосвештенство митрополит аустријски и егзарх угарски Арсеније, у пратњи својих викарних епископа, апамејског Пајсија и аристинског Максима.

У име мађарске Владе Његову Свесветост дочекала је потпредседница Владе и министарка спољних послова Анита Орбан. Присуствовали су и амбасадори Грчке и Кипра, Спиридон Вулгарис и Омирос Мавроматис, као и представник амбасадора Турске.

Одмах потом Његова Свесветост упутио се у Православни центар за дијалог „Фанарион“. Након што се поклонио светињама у храму Света Три Јерарха, примио је учеснике 27. међународног сусрета Друштва за право Источних Цркава, који су управо завршили свој рад под председавањем Његовог Високопреосвештенства митрополита перистеријског Григорија, професора Атинског универзитета. Васељенски патријарх се том приликом обратио учесницима скупа.

Потом је у својој резиденцији имао приватни сусрет са кардиналом Петером Ердеом, надбискупом Естергома и Будимпеште.

Васељенског патријарха пратили су митрополит халкидонски Емануил, митрополит парамитијски, филијатски и гиромеријски Серапион, велики еклисијарх Аетије, директор Патријарховог приватног кабинета, архимандрит Натанаило, игуман манастира Ивирона, ђакон Епифаније, Николаос-Георгиос Папахристу, директор Канцеларије за штампу и комуникације Васељенске патријаршије, и Темистоклис Караниколас, члан патријарашког особља.

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"