У суботу 05. септембра 2026.. године, када молитвено прослављамо Светог Свештеномученика Иринеја, мученика Лупа и оданије празника Успења Пресвете Богородице, Његово Високопреосвештенство Архиепископ горњкарловачки Г. Герасим осветио је храм Светог Спиридона Чудотворца, епископа тримитунског у Петрињи.

У наставку чина освећења служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Архиепископ Герасим уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве.

Након завршене Свете Евхаристије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ горњокарловачки Г. Герасим уручио је захвалнице свима онима који су показали безрезервну љубав, те духовну и материјалну помоћ при обнови и изградњи храмова, парохијских домова и других црквених објеката. У наставку је освећен и парохијски дом гдје је, трудом и залагањем протопрезвитера Саше Умићевића – пароха петрињског, уприличена трпеза љубави за све присутне вјернике.

У својој архипастирској бесједи Архиепископ Герасим поручио је:

Сабрали смо се да узнесемо Богу молитве и благодарења, што нам даде овде да успемо да подигнемо овај свети храм у Петрињи. Овај свети храм је овде постојао много година раније, од 1784. године. Нажалост, рушен је више пута, први пут 1941, да би тек 1976. био потпуно изграђен и освећен и ево данас је равно 50 година како је овај свети храм овде обновљен после првога рушења и поново подигнут. Други пут храм је срушен, у тим невољама и ратовима, и након тридесет година, поново смо подигли овај свети храм у мањим димензијама него што је некада био, али довољан да све вас смести овде, колико вас има у Петрињи. Овај храм је ту подигнут не зато да би он био украс овог места, него да би он био место да се сабиру људи, да овде долазе, да Богу молитве узносе, да Богу благодаре за све што нам даје кроз овај наш живот, а и да се ми сјединимо са Господом кроз Свето Причешће овде, у овоме светоме храму. Данас је освећен и он треба да буде дом Бога живога, али и дом ваш. Да ово буде прва српска кућа овде у граду Петрињи и да, наравно, не буде празан и да вапије за људима, него да људи долазе у њега да вапију Богу, да им Господ опрости грехе и сагрешења њихова. Ја верујем, надам се и Богу се молим да то тако и буде. Желим да заблагодарим свима који су учествовали да се овај храм обнови, да се подигне и да буде овако лепо украшен. Још ће ту бити фресака које ће се радити, али заиста и споља и изнутра је храм предивно урађен. Отац Саша је ту највише терета поднео, али и Господ ће сигурно њега наградити својим богатим, непролазним даровима, а ја захваљујем свима онима који су учествовали у обнови овога светога храма, који су дали свој прилог, па и најмањи, али он је вредан, јер је од срца, а Господ зна свачије срце и могућности. Захваљујем кумовима који су данас кумовали освећењу овога храма. Није да често освећујемо храм овде, сваких 50 година, али ваљда нам је таква Божија воља. Не ропћемо, не гњевимо се, али би желели, наравно, да у будуће овај храм стоји, сведочи о постојању једног народа овде, који је сад смањен увелико, али да сведочи Бога живога, Бога васкрслога, да сведочи веру православну и да сведочи да смо ми сви позвани да будемо деца Божија. Нека Господ награди све вас својим богатим, непролазним даровима.

Извор, фото: Епархија горњокарловачка