Васкршња посланица чувара трона патријарха целе Грузије, митрополита сенакског и чхороцкуског Шија (Муџирија):

Од Бога благословеној деци Грузијске православне Цркве
свечасним архијерејима, часним клирицима, ђаконима, монасима, свим становницима Грузије и нашим сународницима у иностранству!

Христос васкрсе!

           Данас се радује и слави цео свет! Спаситељ света, почетак и извор живота, Спаситељ наш васкрсе из мртвих и разруши врата пакла! Васкрсе Господ, раскинути су окови зла и нестала је сила ђавоља! Васкрсе Господ и вечна светлост је обасјала целу земљу! Васкрсе Господ Бог наш и љубав отвори људима све затворено и замандаљена врата на која нису могли да уђу!

           Данас се човечанству открила недокучива тајна – Васкрсење Спаситеља, које је камен-темељац наше вере, као што каже апостол Павле: „Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера ваша“ (1 Кор. 15, 17). Данас Спаситељ, Који се ради нас оваплотио, Који је био разапет и положен у гроб, васкрсењем из мртвих обнавља људску природу, уништава власт пакла, тако да човека ослобођеног од робовања греху поново чини заједничарем првобитног, рајског блаженства.

           Овај догађај је изазвао велику радост; слави разумна творевина и сви заједно, у складу с речима светог Григорија Богослова, кличемо: „Данас се даје спасење свету, и видљивом и невидљивом. Христос васкрсе из мртвих – и ви васкрсните с Њим!... Ослободите се окова греха! Отварају се врата пакла и смрт бива уништена, стари Адам се одбацује, а нови долази“ (Шеснаест празничних беседа. Беседа XLV).

           Прошли смо период Светог Великог поста, када се хришћани припремају за сусрет са васкрслим Спаситељем; молитвом и постом стремили смо ка очишћењу душе, да бисмо, приближивши се свемилостивом Господу, постали достојни да чујемо Његове речи: „Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити“ (Мт. 11, 28). Ипак, током ове припреме наша срца је испунила туга: у току Крстопоклоне недеље, за време Великог поста, у Господу се упокојио католикос-патријарх целе Грузије, Његова Светост и Блаженство Илија II. Зато нас сада, када, осиротели због смрти вољеног оца, гледамо смрт која је побеђена Христовим Васкрсењем, нарочито теше речи цара Давида Псалмопојца: „Часна је пред Господом смрт светих Његових“ (Пс. 115, 6), јер за нас, хришћане, смрт није пропаст, него пут ка спасењу и вечном блаженству. Управо у томе је смисао васкршње радости, темељ наде и радости сваког човека…

           Пут 49-годишњег служења као Његове Светости и Блаженства био је извор радости и наде за свакога од нас. Његова очинска љубав, молитва и брига обухватале су сву Грузију, сваког човека…

           Дугогодишњи подвиг и крст служења католикоса-патријарха није био лак. Његов свакодневни живот, свако дело и свака мисао били су учињени на мученичком путу и били су испуњени самопрегором. Поставши патријарх затекао је Цркву у стању после прогона од атеистичког режима, понижену и угњетену, а оставио нам је обновљену Цркву, која данас има изузетно важну улогу у животу државе и друштва.

           Његова патријарашка мудрост подсећала је на мудрост Мојсија, који је, попут њега, у временима искушења водио народ уским путем, који је храбрио пале, сабирао расејане и усмеравао њихова срца ка Господу; његова реч и молитва биле су онај стуб који је народу показивао пут при изласку из духовног ропства (2 Мојс. 13, 21).

           Његова Светост Патријарх као да и након упокојења наставља да усмерава народ ка вери, да га уједињује и да му проповеда. Смело можемо рећи да је католикос-патријарх Илија II, идући стопама својих претходника и творећи богоугодна дела, удахнуо нови живот у Грузијску православну Цркву. Његово учење и његов подвиг и данас се непрестано и неуморно настављају у свим верницима, чија срца, окренута ка Богу, у јединству прослављају Васкрслог Спаситеља…

           Много је речено, много је написано, и још ће се много писати о његовом подвигу, али вероватно је најдрагоценије што је Његова Светост стекао – главна врлина хришћанске вере, љубав. Управо плод ове бескрајне љубави и вере јесте чудо које смо видели у данима након упокојења Његове Светости и Блаженства. Цела Грузија, море људи, у непрекидној бујици, са свештеним страхом је долазило да ода почаст упокојеном патријарху. Народ је једнодушно до последњег тренутка испраћао свог напаћеног духовног оца – у тишини, у сузама, с љубављу и благодарношћу… Захвални смо Господу и свакоме од вас за ово јединство!

           Захваљујемо и онима који нису били у могућности да непосредно учествују у богослужењу, али су духом били са нама и укрепљивали су нас својим молитвама…

          Управо узајамна подршка, молитва, јединство и љубав представљају залог за то да достојно наставимо свој црквени и државни живот. Нека нам Васкрсли Спаситељ подари чврсту веру, љубав, мир, слогу и разборитост!

           Зато се радујмо и једнодушно прослављајмо Господа, јер „Воскрсенија ден, просвјетимсја, људије и друг друга обнимем... побједнују појушчија: Христос воскресе из мртвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав“ (Васкршњи канон).

Христос васкрсе!
 

Тбилиси
Васкрсење Христово, 2026. године

Извор: 1tv.ge, са грузијског за портал "Живот Цркве" превела: Марина Тодић

Насловна фото: митрополит Шио, извор: 1tv.ge