Његова светост патријарх московски и целе Русије упутио је архипастирима, пастирима, ђаконима, монасима и свој верној деци Руске православне Цркве традиционалну васкршњу посланицу.

Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре!

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

У целокупном богатству и разноврсности људског језика нема речи које би за верујуће срце биле радосније и пожељније од овог убедљивог сведочанства остварене победе живота над смрћу и добра над злом.

„Христос васкрсе!“ – у овој радосној вести усредсређени су скривена сила наде и велико уздање вере с којима су људи живели од времена прогонства из Раја. Живели су ишчекујући опроштај, помирење и ослобођење, али је Господ дао неупоредиво више, јер је због Своје љубави „нешто боље предвидео за нас“ (Јевр. 11:40).

Син Божји је дошао у свет и постао је човек, поделио је с нама сву тежину земаљског живота и до дна је испио чашу страдања и најгорчу од њих – чашу смрти. „Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима“ (Ис. 53:3), Он је преузео на Себе наше грехове добровољно узашавши на крст. Али да ли је смрт могла да задржи Саздатеља живота? Да ли су незасити паклени бездани могли да прогутају Онога Чијом Речју све постаде (Јн. 1: 3)? „Појавила се слава Божја у васељени и обасјала је преисподњу. Смрт је искорењена, врата паклена су уништена и светлост је обасјала сву твар, која је раније била у тами,“ – Јефрем Сирин надахнуто опева победу Спаситеља над смрћу („Исус је светлост света“).

Да ли је неко чуо да смрт врати свој плен? А ако га је и враћала, то је било само привремено како би га касније поново узела. Али Христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада Њиме (Рим. 6:9)! Он, Који је првенац из мртвих (1 Кор. 15:20) иде испред нас на овом путу: „те постаде првенац оних који су умрли, а затим Христови, у долазак Његов“ (1 Кор. 15:23).

Бог, Који је Својим Оваплоћењем обновио људску природу и Који ју је исцелио од рана греха, Васкрсењем нас води ка још бољим ливадама. Он не само да враћа људима оно што су изгубили, дарујући опроштај и помирење са Собом, већ предодредивши нас Себи на усиновљење кроз Исуса Христа (Еф. 1: 5) и даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име Његово (Јн. 1: 12) и богови по благодати.

Заједно са пролећним преображајем процветале природе поново и поново се по свету разлеће дивна вест о спасењу: „Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде“ (Мк. 16:6). Гробница је празна! Устаде као што је казао (Мт. 28:6)!

Христово васкрсење је неисцрпни израз наше велике радости – радости која проистиче од љубави Божје која превазилази свако разумевање према људском роду, којом су нам и показана видљива и невидљива добра. Бескрајна сила ове пожртвоване љубави простире се толико далеко да побеђује пакао, отвара Рај, дарује опроштај и истинску духовну слободу.

„Љубав је јака као смрт“ (Песм. 8:6) – тврдио је цар Соломон који је обиловао мудрошћу. Али ми, Христови ученици, са увереношћу сведочимо да је љубав јача чак и од смрти. Она превладава време и простор, свргава грех и моћ таме. Свемилостиви Господ нас зове у царство љубави – и човек у њега не може да уђе ако нема љубави у свом срцу. Опростимо једни другима, збацимо окове међусобних увреда и љутње, помиримо се и загрлимо се. Будимо милостиви према потребитима и утешимо тужне.

Освештавајући се Христом и улазећи у дивну светковину Васкрса, ми преображавамо свет око себе нетрулежном светлошћу Васкрсења, уводимо у њега радост спасења које ишчекује цела Васељена, тежећи ка ослобођењу у слободу славе деце Божје (Рим. 8:21). Тада и сам наш живот који протиче у јединству с Господом постаје истинска Литургија – Литургија заиста космичких димензија у којој свако створење може да узнесе благодарење и хвалу Творцу кличући: „Слава Воскресенију Твојему, Христе! Слава Царствију Твојему! Слава смотренију Твојему, једине Человјекољупче!“ (васкршњи тропар, глас 1).

У свету постоји мноштво духовних трагања, али је само један Пут, Истина и Живот (Јн. 14:6). Само је један Победник греха и смрти. Само је Један који отвара Небеса. Његово име је Исус Христос и нема ни у једноме другоме спасења (Дап. 4:11).

Срдачно честитајући свима празник Васкрса поново и опет вам упућујем сведочанство којим се потврђује живот и које нас заувек храбри

ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС!

+КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ
Христово Васкрсење
2026. године

Извор и фото: patriarchia.ru

За портал "Живот Цркве" са руског певела Марина Тодић