У Црној Гори, и то не први пут, свједочимо наставку идеолошког прогона онога што је дубоко укоријењено у народу — српског идентитета, православља и сјећања на оне који су за тај народ живјели и страдали.

Најновији примјер: подношење кривичне пријаве против предсједника државе Јакова Милатовића зато што је — постхумно одликовао митрополита Амфилохија Радовића. Човјека који је, по мишљењу већине народа у Црној Гори, не само духовник, него и симбол борбе за вјеру, достојанство и опстанак.

Да, добро сте прочитали. Ни мртвог га не остављају на миру. Смета и сада — не зато што говори, већ зато што његово дјело и даље траје. А његово име, по свему судећи, многе више боли него што би их болио било какав политички програм или декларација.

Подносиоци пријаве, скривајући се иза „законске формалности“, замјерају предсједнику што је „фаворизовао једну вјерску заједницу“. Као да Митрополија црногорско-приморска није темељна историјска институција у Црној Гори. Као да се митрополит Амфилохије појавио ниоткуда, а не као насљедник светосавског трона у тренуцима кад је духовно било готово угашено.

Али, није ово први пут. Од дана кад је митрополит упокојен, траје непрекидна кампања — од негирања његовог доприноса, преко омаловажавања сахране, па све до покушаја да се институционално избрише његов значај. Ова пријава није ништа друго до наставак тог континуитета. Није им било довољно што га више нема — хоће и сјећање да укину.

Истина је, међутим, једна и јасна: митрополит Амфилохије није био ни странка, ни идеологија. Био је човјек народа. Његов глас се чуо кад је већина ћутала. Његова храброст у временима прогона и дискриминације била је надахнуће онима који нису знали ни коме да се обрате. Његов гроб у Подгорици данас је тиха опомена — и светионик.

Ако је одликовање таквог човјека „кривично дјело“, онда није проблем у митрополиту Амфилохију, него у онима који се њега боје и сада. И не боје се они њега лично, него онога што је симболизовао: отпор, духовност, слободу. Српство.

Митрополит Амфилохије је отишао тихо, али оно што је оставио — не може се ни заборавити, ни укинути, ни процесуирати.

Извор, фото: Ин4С