У чланку објављеном поводом почетка Нове године, архиепископ атински и целе Грчке Јероним пружа дубоко промишљање о времену, људској одговорности и смислу живота, у светлости празника Рођења Христовог.

Како истиче, „почетак сваке нове године увек постаје повод за промишљање и добре жеље“, јер управо сећања, циљеви и снови преображавају објективно време у лично и проживљено искуство. По речима архиепископ Јеронима, време задобија смисао онда када се човек удаљи од пролазног тренутка и „прими свет у своју душу“, делећи са другима визију преображене стварности.

Говорећи о новој години, он је описује као „ткање могућности“, у којем се наде и жеље суочавају са „надирањем зла на платну људске историје“. Позивајући се на александријског песника, подсећа да „дани будућности стоје пред нама као низ упаљених свећа“, док дани прошлости остају иза нас, наглашавајући да ток времена увек задобија смисао у односу на човека који гледа унапред или се осврће уназад.

Архиепископ посебно указује на празник Рођења Христовог, који, како наглашава, „открива Богочовека и дарује нам архетип човечности — истинског човека“. Наш однос са Христом, објашњава он, учи нас „како се истина и живот оваплоћују“ и, у коначном, како се побеђује смрт.

У смиреном Младенцу из Витлејема, који је уједно и „Победник историје“, вредности на којима желимо да градимо нашу цивилизацију задобијају стварни и опипљиви садржај. У тој перспективи, чак и мрачни тренуци, као и ситуације у којима људске могућности достижу своје границе, могу открити дубоки смисао људског живота.

У духовном предању Цркве, истиче архиепископ Јероним, време може постати каирос, то јест повољан тренутак и прилика за живи однос између човека и Бога. Он подсећа на библијске речи: „Ево сада је време благопријатно; ево сада је дан спасења“ (2 Кор. 6, 2), наглашавајући значај садашњости као јединог тренутка који је човеку дат да у њему дела „тајну сопственог спасења и спасења света“.

Архиепископ позива на удруживање снага ради бољег света, кроз учешће у заједничким делима која унапређују људско благостање, правду и једнакост. Истовремено, он упозорава на опасности људског егоизма, када се нове технологије користе као средство самовоље, као и на нарцизам који „настojи да се наметне произвољно и да презре природни поредак“.

На крају, он изражава жељу да нас „Нова година затекне у духовној будности, у стању бдења“, упућујући молитву Господу Исусу Христу да благослови сваки добар напор, да просветли оне који управљају на корист њихових народа, да подари здравље и благослов сваком човеку, и да „посебно благослови нашу отаџбину“.

Чланак је првобитно објављен у листу Елефтерос Типос.

Извор, фото: Orthodoxtimes

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"