Да би један народ сачувао своју историју и развијао се набоље у друштвеном, културном, хуманистичком и образовном погледу, а пре свега – када је реч о нашем грчком народу – у моралном погледу, како би се разрешили сви егзистенцијални проблеми човека, заиста је неопходно посветити највећу могућу пажњу образовању које наши младићи и девојке стичу од основног па све до високог образовања.

Основни предуслов за правилно учење деце јесте, с једне стране, поштовање према њиховим учитељима и професорима, које треба да их одликује, а с друге стране, дубока свест о сопственом положају, односно о томе да су ученици, да се налазе „под поуком“. То значи да имају обавезу и дужност да буду поучавани, али и да усвоје оно чему се уче, како би се изградили као целовите личности и правилно корачали кроз наше друштво. Свакако, томе ће у највећој мери допринети личност просветног радника, његово образовање, његов морални лик, па чак и његов спољашњи изглед (одевање итд.). Наравно, првенствену улогу има васпитање које деца добијају од својих родитеља.

Међутим, који треба да буду темељи нашег образовања, на којима ће оно почивати, како би изграђивало целовите личности које ће представљати решења, а не проблеме за наше данашње противречно и посрнуло друштво?

Триптих који бих могао да предложим јесте: познање Бога и вера у Њега, познавање Отаџбине и љубав према њој, научно образовање и оспособљавање.

Познато је да је Сократ рекао да је, да би се свет спасао, неопходно или да се неки човек узнесе на небо или да неко са неба сиђе на земљу. Догодило се ово друго. Син и Логос Бога Оца сишао је и постао човек и, као Богочовек Господ, живео је на земљи и Својим животом и учењем одговорио на сва егзистенцијална и метафизичка питања човека. На пример: „Ко је створио свет и човека?“ „Како човек треба да живи и корача кроз овај живот са љубављу, радошћу и миром, без тескобе и везаности за материјално?“ „Како ће се ослободити својих страсти и слабости?“

„Како ће превазићи пропадљивост и смрт?“ Одговори на ова питања налазе се у Светом писму и његовом тумачењу, у светоотачком учењу. Свему томе дете треба да буде поучавано од најранијег узраста, како би се то дубоко усадило у њега и како би се тиме руководило у истини. Тако ће се изградити као исправна и корисна личност, која ће познавати и волети Бога, свога Творца, али и свога ближњег.

Поред тога, неопходно је да наше образовање младом човеку пружи и подстицај за љубав према нашој Отаџбини. Наравно, не мислим да треба да постану шовинисти. Истински православни Грк не ограничава своју љубав само на сопствену отаџбину. То је зато што је васељенски и саборан и воли све отаџбине света и све народе. Ипак, љубав према сопственој отаџбини свакако треба да има првенство, нарочито када је реч о нашој Грчкој, чија су култура и историја биле и јесу светлост читавом човечанству. Стога је неопходно да савремени Грци буду поучавани непатвореној и објективној истини наше историје, како би истински заволели нашу Отаџбину.

На крају, када је реч о научном образовању и оспособљавању, које се, наравно, пружа на свим нивоима образовања, потребно је да се оно развија тако да дете, пре него што се специјализује у научној области коју жели, стекне суштинско и свеобухватно знање из свих предмета, не само оних који се односе на природне и егзактне науке, него пре свега оних који су усредсређени на класично образовање.

Још једна, последња, али не и мање важна напомена јесте да наше образовање не сме да превиди чињеницу да су наши млади психофизичка бића и да је неопходно да се као таква и образују. Истинско образовање нема за циљ да производи људе као економска оруђа, по Марксу, ради њиховог опстанка и развоја економије, већ је пре свега усмерено на обликовање унутрашњег „бића“ човека. А да би се то остварило, неопходно је да наше образовање пружи не само научно знање, него пре свега познање Бога Творца и веру у Њега, као и познавање Отаџбине и љубав према њој.

Само на тај начин ће се карактер наших младих здраво и природно обликовати, како би кроз наше друштво корачали са стваралачким, мирољубивим и љубављу испуњеним односом према ближњем, без насиља, без нарушавања или укидања вредности и без рушења институција.

Извор, фото: pemptousia.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"