Свештенству, монаштву и верном народу Православне Цркве у Америци, у Господу љубљенима:

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Пре недељу дана чули смо како света Марта исповеда своју веру у васкрсење мртвих, говорећи: „Знам да ће васкрснути брат мој о васкрсењу у последњи дан“ (Јн. 11, 24). Но Господ јој одговори: „Ја сам Васкрсење и Живот“, и тог истог дана позва Лазара из гроба (Јн. 11, 25; 43–44).

То је учинио силом Свога тридневног Васкрсења, силом која није ограничена ни временом ни простором. Пасха Господња није догађај као други догађаји, још једна карика у ланцу узрочности или чвор у низу случајности. Кроз страдање и Васкрсење Христово, божанска вечност продире у време; смртност се сусреће са животом вечним. Пасха Христова није само васкрсење мртвих на крају; она је крај самога времена. У светлости Пасхе, сви остали догађаји обасјани су бескрајним сјајем непролазног и немерљивог будућег века.

Сама необухватна али свеобухватајућа сила Васкрсења Господњег огледа се и у начину на који прослављамо пасхални догађај. Постоји један дан у години који називамо Пасхом. Ипак, читава Светла седмица такође се сматра једним даном, једним јединственим празновањем Пасхе. Штавише, празник се наставља све до свога Оданија, уочи Вазнесења. А и након тога, ми сваке недеље обнављамо пасхално славље, украшавајући недељни дан Господњи богатим кругом васкрсних песама.

Литургијски гледано, Пасха се не може ограничити; њена сила не може се свести на један дан, па ни на читав празнични период. Исто важи и за живот свакога од нас. Христос је васкрсао, и зато сваки тренутак нуди могућност новог почетка. Силом Пасхе Христове, читав наш живот постаје непрестана прилика за обнову, за ново започињање.

То значи да радост овог пасхалног јутра, радовање које доживљавамо када у дубокој зори откривамо празан гроб, не мора никада престати. Да, Марта је била у праву: Господ ће нас васкрснути у последњи дан. Али Он је спреман да нас подигне и данас, и сутра, и свакога дана нашег живота. Он је на Крсту понео последице нашег греха да би нас ослободио ропства његовој сили. Радост ослобођења не мора доћи тек на крају, нити само једном годишње: Пасха Христова је увек са нама, у нашим срцима и у нашем животу.

Моја је молитва да ово искуство Пасхе остане са свима вама током ове седмице, током ових четрдесет радосних дана празновања, и кроз све дане вашега живота. Молим се да, налазећи радост у Његовој победи, ту победу изнова и изнова доживљавате сваки пут када Му се враћате и из почетка започињете. Ако Му останемо верни — не тренутним моралним савршенством, већ истрајним покајањем и спремношћу да увек поново отпочнемо — Онај који се назива Верни и Истинити сигурно ће остати веран нама, те ћемо познати радост и силу Његове Пасхе и сада и у веку који долази (Откр. 19, 11; ср. 2 Тим. 2, 12–13).

Њему, који је прошао кроз таму ада да би нас уздигао у незалазну светлост Свога небеског Царства — од сада и увек — Христу истинитоме Богу нашем, Пасхалном Јагњету које живи у векове, нека је свака слава и поклоњење, заједно са Његовим Оцем и Пресветим Духом, сада и увек и у векове векова.

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Ваш у Васкрслом Христу,

ТИХОН
Архиепископ вашингтонски
Митрополит све Америке и Канаде

Извор, фото: oca.org

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"