Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије служили су Свету архијерејску литургију у Храму Светог архангела Михаила у Велимљу, у Бањанима, поводом сутрашњег празника, љетње славе храма.

Прије почетка Литургије освештан је нови фрескопис у храму.

Митрополит Методије бесједио је након прочитаног одјељка из Светог Јеванђеља.

У уводу је истакао да Господ, откад је човјеку ког је створио по лику своме, казао да ће мријети, гледа како народ вијековима пропада и гине без заједнице са Богом, прво шаље патријархе праоце од Аврама, до Мојсија и пророка који су говорили о једном истинитом Богу. С тим у вези, Митрополит Методије је казао да је Бог кроз изабрани народ припремао простор за долазак Сина Божијега у овај свијет, као врхунца домостроја нашег спасења и да је посљедњи пророк који се удостојио да види Онога кога је пророковао, Свети Јован Крститељ.

„Дочекао је испуњење свих пророштава прије њега, сусревши се с Њим на ријеци Јордану и крстивши Га, а онда Господ проповиједајући наговјештава Духа Светога, тјешећи своје ученике и послије свога страдања и васкрсења говорећи им 40 дана и тјешећи их да Њему ваља ићи Оцу, а да ће послати Духа Светога и тада се завршава тај циклус Христовог рађања и доласка међу нас постајући један истовијетан са нама људима, осим по гријеху, узимајући људску природу на себе и задржавајући божанску. У њој се сједињује и божанско и људско, човјечанско и нестворено и створено и у Његовој личности сједињује се оно што никад не би могло да се сједини и без Њега би Бог по својој природи и суштини остао апсолутна другост, недокучивост, без Његовог оваплоћења.

А тим сједињењем у Његовој личности и божанског и тварног кроз људску природу сјединио се са цјелокупном творевином Бог. Узевши на себе њу и онда се она и све што је створено занавијек спасава у јединству са божанским. Зато нема спасења без Христа и мимо Христа. Зато Господ каже: Ко са мном не сабира, расипа. Ко Мене не прима, живот ће му проћи у ништавилу и бесмислу и опомиње на погибао. Не ову пролазну и земаљску кроз која врата смрти сви морамо проћи, него опомиње на духовну смрт од које зависи наша вјечна судбина. Зато смо се данас овдје сабрали, драга браћо и сестре. Да се напојимо смислом нашега постојања, остваримо назначење онога што нам је Господ предодредио и за нас замислио. Да остваримо циљ нашега живота, а то је да се напојимо Духом Светим и благодаћу Духа Светога.

Кад је сишао Дух Свети, Црква се родила. Зато славимо рођендан Цркве на Духове. А данас славимо Ону кроз коју нам је дошло све оно што је Господ у предвјечноме плану предодредио, у спасењу рода људскога да кроз Дјеву Марију, увијек Дјеву, усели се у Њу Духом Светим. Наитијем својим. Узме ту природу људску и роди се од Ње, не повриједивши је. Не повриједивши Њенo дјевичанство, као што је и по васкрсењу прошао кроз затворена врата код својих ученика, да их тјеши.“

Високопреосвећени Митрополит Методије потом је нагласио да нас Дух Свети и данас тјеши, те да не смијемо заборавити смисао нашег сабирања у храмовима, а то је да са Христом сабирамо, јер се ујединити, сабрати и вољети можемо само љубављу на коју нас је Христос призвао.  Безрезервну и несебичну.

„Да заволимо једни друге до те мјере да будемо спремни да и живот свој положимо за ближњега кога волимо, јер од те љубави, нема веће. Да ко живот свој положи за ближњега, а камоли да му опрости или да тражимо опрост. Да све учинимо да одржимо тај однос и ту заједницу, не би ли створили простор и начин да Дух Свети сиђе на нас и Његов благослов. То је смисао нашега окупљања. То је смисао гледања овога благољепија, овог дивног саборног храма овде у Бањанима и вјешта рука фрескописца изобразила, надахнута благодаћу Духа Светога, ликове оних који су просијали славом Божијом

Да будемо слични и подобни, благодаћу Духа Светога, ликовима овим који су овдје изображени, јер другога пута нема, осим пута благословенога хођења за Христом васкрслим.“

Његово високпреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, на крају је истакао да је долазак Митрополита Јоаникија у своје родно мјесто, велики благослов за Епархију будимљанско-никшићку и призвао Божији благослов на све присутне.

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије обратио се након освештања славског колача.

Честитајући свима празник, Митрополит Јоаникије је на све призвао молитвено заступништво Пресвете Богородице и светих архистратига Михаила и Гаврила, истакао је да је најважније да се сабирамо на молитви.

Потом је Митрополит истакао још један разлог данашњег окупљања- одликовање господина Милорада Мићовића највећим признањем Епархије будимљанско-никшићке.

„Имамо и посебан разлог што смо се ове године овако лијепо сабрали. Наш рођак и брат, велики добротвор Цркве, а нарочито овога светога храма г. Милорад Мићовић је учинио све да уљепша овај свети храм. Ви знате да је прво подигао овдје зграду да се народ има гдје сабрати у било којој прилици и кад су радости и жалости, подигао је овај црквено-народни дом са великом жељом и љубављу, а онда са великом вољом и љубављу приступио финансирању живописања овог храма. Нашао је доброг фрескописца г. Бориса Маркуша.

Ова љепота храма обновљенога и живописанога нас је све сабрала и сви се радујемо. Знам једно, да господин Милорад Мићовић то није радио само за себе, него и за све нас и овога покољења и будућих покољења, не тражећи за себе ништа. Никаква признања и одликовања, осим Божијега благослова који је сигурно добио и дај Боже да га Господ изобилно награди за ову његову љубав.“

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије на крају је изразио благодарност Митрополиту Методију што је господина Милорада Мићовића одликовао највишим признањем Епархије будимљанско-никшићке, орденом Светог Ђорђа првога степена.

Лана Остојић

Извор, фото: Митрополија црногорско-приморска