Манастир Девич у Србици данас, на празник Светог Јоаникија Девичког, свечано је прославио своју храмовну славу. Свету архијерејску литургију служио је Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење више свештенослужитеља Српске православне цркве.

Евхаристијском сабрању, које су својим појањем улепшали призренски богослови, поред великог броја верног народа, присуствовала је Милена Парлић, заменица директора Канцеларије за Косово и Метохију, као и припадници грчког контингента КФОР-а.

Митрополит рашко-призренски г. Теодосије обратио се верном народу беседом у којој је говорио о значају сабрања у светињама, о животу и подвигу Светог Јоаникија Девичког, као и о снази вере и истрајности православног народа на овим просторима.

“Благодат Божја нас сабира на овом светом месту, у овом храму распетом и васкрслом, порушеном, али обновљеном. Да се овде сви заједно молимо Господу, да служимо службу Богу, да принесемо бескрвну жртву Богу, Њему угодну, и да овде покажемо да смо ми народ Божији, тело Христово, Црква Божија. Данашњи празник Светог Јоаникија Девичког, чије мошти почивају овде, дубоко у гробу испод његове црквице која је подигнута на овом светом месту, окупља нас да прославимо онога који је целим својим животом прославио Бога”, казао је Митрополит Теодосије.

У наставку беседе, Митрополит је говорио о чудотворној сили моштију Светог Јоаникија Девичког, сведочећи о бројним исцељењима и духовној снази која из ове светиње вековима привлачи вернике, као и о благодати коју је светитељ задобио својим подвигом и потпуним предањем Господу:

“На ово место долазили су многи: и владари, и моћни, и богати, и сиромашни, и здрави, и болесни. Зацељују се моштима Светог Јоаникија, јер су знали да из његовог гроба, из његових светих моштију, исијава Божија сила – сила која крепи, која осветљује, која исцељује, лечи и теши све оно што је човеку потребно у овом животу. Многи су овде нашли исцељење, а многи који су се дрзнули да према овој светињи и према његовом гробу поступају недолично, били су кажњени. Све то чини Свети Јоаникије јер има слободу пред Господом. Ту слободу задобио је својим подвигом и својом жртвом. Све што је Господу предао, Господ му је узвратио.”

Говорећи о страдању манастира Девич и нашег народа, истакао је да светиње опстају и васкрсавају захваљујући сили Божијој, као и да једино грех може удаљити човека и народ од Бога и својих светиња:

“Манастир Девич много пута је био нападан, паљен и рушен, али непријатељи нису успели да га униште. Зашто? Јер је овде пребивала сила Божија. Свако ко је то покушао, наудио је себи, а не овој светињи. И наш народ пролази своју Голготу. Као што каже Свети апостол Павле: Ко ће нас раставити од љубави Христове? исто тако и данас питамо: ко ће нас раставити од наших светиња, од Косова и Метохије? Нико, осим греха. Само ако се сами одвојимо од Бога, ако скренемо са Његовог пута, ако изгубимо љубав и праштање. Докле год гледамо ка Истоку, ка Сунцу правде – Христу, и докле год долазимо у наше светиње распете и васкрсле, рањене и обновљене, тада се и ми обнављамо – појединачно и као народ.”

Високопреосвећени  Митрополит је нагласио да се верност светињама на овим просторима данас најјасније потврђује живом вером, личним доласком у манастире, молитвом и учешћем у литургијском животу Цркве, поручивши да се припадност светињама не доказује документима, већ захвалношћу Богу, жртвом и љубављу.

“Никада није толико људи посећивало наше манастире и светиње на Косову и Метохији као данас. Људи долазе молитвом и Литургијом да потврде да ове светиње припадају нашем народу. Бог, видећи нашу веру, жртву и љубав, неће нас оставити. И неће бити потребни никакви папири ни резолуције да потврде коме ове светиње припадају. Све што је добро – од Бога је. Зато треба да Му захвалимо на свему што нам дарује. Нека вас молитвама својим Свети Јоаникије оснажи и благослови, да се својим домовима вратите испуњени радошћу, љубављу и благодаћу Божијом, која нека вас прати у све дане вашег живота”, закључио је Митрополит Тедосије и честитао славу игуманији Анастасији и сестринству манастира Девич.

Након Свете литургије, заједничарење је настављено уз трпезу љубави у манастирској порти и конаку.

Извор, фото: Радио Гораждевац