Митрополит камерунски Григорије посетио је Солун као гост Братства православне спољне мисије, где је одржао надахнуто предавање засновано на свом 21-годишњем непрекидном мисионарском служењу у Камеруну.

Осврћући се на своје искуство у подсахарској Африци, истакао је да мисионарски рад данас носи изазове сличне онима са којима се суочавала рана Црква око 160. године. Одлучно је одбацио представу о „нецивилизованој Африци“, назвавши је штетним митом, и нагласио богато културно наслеђе овог континента. Подсетио је да бројна афричка племена — чак 230 у самом Камеруну и 550 у суседној Нигерији — поседују дубоке традиције у обреду, поезији, музици и богословљу.

Митрополит је указао и на историјске неправде, укључујући експлоатацију Слободне Државе Конго под краљем Леополдом II Белгијским, описујући суровости почињене над локалним становништвом. Такође је подсетио да су Африканци некада били излагани у европским зоолошким вртовима, наглашавајући потребу за историјском свешћу и поштовањем.

Посебно дирљив тренутак уследио је када је говорио о пријатељству између Јома Кенијате и архиепископа Макарија III Кипарског, које је започело током њиховог изгнанства под британском колонијалном влашћу. Тај однос је касније допринео развоју православне мисије у Кенији.

Говорећи о савременом религијском стању у Африци, митрополит Григорије указао је на ширење такозваног „јеванђеља просперитета“ и протестантских заједница које функционишу по принципу претплате, супротстављајући томе жртвени етос Православља. Нагласио је да истински хришћански живот често пролази кроз страдање, а не кроз материјално благостање.

Осврћући се на мисионарску методологију, открио је да започиње са поглављима 5–7 Јеванђеља по Матеју, односно Беседом на гори, сматрајући је довољном да се пренесе суштина Јеванђеља. Истакао је да мисија није ограничена на крштења, већ захтева стално присуство и аутентично сведочење.

На крају свог излагања, изнео је лично размишљање, истичући да би без искуства у Камеруну остао затворен у уском разумевању света. Православне хришћане изван својих отаџбина описао је као малу мањину, која, ако остане верна, може бити „квасац“ способан да преобрази целину.

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"