Христос међу нама, драги читаоци!

           Апостолске речи — „Реч ваша да буде увек у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити" (Кол. 4, 6) — дубок су морални манифест. Павле у њима оцртава идеал хришћанске комуникације, нудећи смернице чија је актуелност у XXI веку вишеструко порасла.

           У античком свету со је имала кључну улогу: спасавала је храну од труљења и давала јој укус. Свети Јован Златоусти и блажени Теофилакт Бугарски указују на то да је „со" у говору хришћанина духовна мудрост, расуђивање и чистота који пресецају „трулеж" — то јест таштину, празнословље и оговарање.

           Без соли храна нема укуса. Тако и људска реч без духовне дубине постаје бљутава и бескорисна. Свети Григорије Богослов је наглашавао да проповед и свакодневни говор верника не треба да буду спољашње красноречје; њихов задатак је да носе у себи квалитет „соли" — истину Христову која просвећује ум.

Благодатна реч је пуна кротости, смирења, мира и милосрђа. Она поштује слободу саговорника, искрено му жели спасење и настоји да исцели, а не да нанесе душевне ране. Благодат без соли ризикује да се претвори у попустљивост, беспринципијелну сервилност и разводњавање јеванђељске истине у покушају да се свима допадне. Со без благодати постаје суво разобличавање, фарисејска строгост и духовно насиље које рањава саговорника и удаљава га од Бога.

           Свети Теофан Затворник наглашава да су ове речи апостола упућене апсолутно сваком хришћанину у његовом свакодневном животу. Апостол додаје: „да знате како треба свакоме одговорити". Хришћанин је позван на индивидуалан приступ у комуникацији. Реч мора узимати у обзир духовни узраст, бол, ментални склоп и животно искуство особе. Оно што ће укрепити јаког, може повредити слабог.

           Свака немарна, лукава или гневна реч деформише душу самог говорника и скрнави оне који слушају. Господ упозорава: „За сваку празну реч коју рекну људи даће одговор у дан Суда" (Мт. 12, 36). Реч је човеку дата од Бога за утеху, исправљање, подршку и просвећење, а не за уздизање сопственог „ја" на рачун понижавања ближњег.

           „Реч са бибером" (прим. ред.: зачињена реч) данас се сматра врлином: заједљива шала, оштар испад. Али бибер пече, а не чува; он служи да убоде и покаже надмоћ. Златоусти примећује: дрскост у говору потиче од сујете. Живимо у ери невиђеног изобиља информација. Простор друштвених мрежа и јавних дискусија учинио је реч доступном, тренутном и невероватно утицајном. Наша комуникација је често отрована агресијом, сарказом, осудом и брзоплетим етикетама. На интернету је лако анонимно повредити човека.

Хришћанин је позван да буде „со" која зауставља ширење информационог трулежа, уносећи у дискусије уздржаност, истину и тишину.

У тежњи да одбране исправне ставове, неки неретко падају у фарисејски бес, изливајући на своје опоненте таласе сарказма и ароганције. Жеља да се „победи у расправи" по сваку цену лишава реч благодати, претварајући проповед у уништавање појединца.

           Друга крајност је страх да се не изгледамо „застарело" или „строго". Хришћани понекад своде јеванђељску поруку на сервилну толерантност која се боји да посведочи о истини и моралним нормама. Такав говор постаје бљутав, губећи спасоносну моћ.

           Како задобити благодат у речима?

• Прво — без молитве зачињавамо своје речи људским разумом што резултира сладуњавим или заједљивим говором.
• Друго — застаните: запитајте се да ли ће ваше речи довести до изградње или до раздора.
• Треће — смирење, јер сујета квари со.
• Четврто — пажња према човеку: ко је пред вама и шта је способан да прими.
• Најзад, умеће ћутања: неизречена реч често спасава више од изречене.

           Хришћанин XXI века позван је на високу културу говора. Наше речи на друштвеним мрежама, у кругу породице, на послу или у богословским дискусијама треба да остану благодатне и сољу зачињене, да носе љубав Христову, истовремено чувајући чврстину истине, чедност и поштовање боголиког достојанства сваке особе.

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

Са руског превела: редакција портала "Живот Цркве"

_{Насловна фото:}